Školski list

— 86 —

је изашла корисна реакција у делу васиитања младежи, и ми сви кориотисмо се њезиним плодовима. Ну било би увеличавање казати заједно са Дистервегом, да је Русо први прогласио права деце. Где је дело васпитања било здраво и природно, тамо је непрестано остваривано и оно, што беше истинитог у захтевима Русовљевим. Но, на жалост, он је захтевао то с протуисторијским увеличавањем. Карактеристично је већ то, да је Емил био сиротан. Он није имао ни оца, ни матере, он се није налазио ни у каковој свези са друштвом. био је у опће личност одељена од свега, а дошао је у руке једног васпитача само тога ради. да буде васпитан у својству нормалног човека. Отуд се одмах јасно види, да је све то чисто вештачка апстракција. То јс она апстракција у правцу века рационалистичке просвете, која отуђује посебну личност од окружавајућег је друштва и историје, у којој она живи. Али у истини нико не живи тако изолированим животом, нити је ико дужан живети тако. Русо измишља своје врсте Робинзона Крузо, а у сред цивилизованог света; разлика је само у том, што овај нема потребе да се облачи у звериње коже и лишава свих угодности културе. У свези с тим, Русо га за тим изолира и од историјских одношаја духовног живота. Он до душе потпуно оправдано устаје против умног умарања и превеликог узбуђивања младежи на рачун телесног и духовног здравља и свежине. Штетност тог превеликог узбуђивања осетио је он на самом себи, јер је још као деран са опем својим проводио читаве ноћи у читању романа, и тиме до неприродности узбудио своју Фантазију. Али одмах затим, од своје стране, он пада у неразумно преувеличавање, када захтева да Емил до дванаесте године не зна, шта је то књига не говорећи о том, да је он већ до то доба дужан био научити читати. Овде се истиче онај принцип изолирања посебне личности од историјских свеза, у којима она живи, а у поменутом случају баш од оне духовне образованости, која се врши средством литературе. „Штетност лажног образовања Русо је хтео излечити одстрањивањем сваког образовања." Истим начином, човек кога уобразио себи беше Русо слободан је потпуно и од ваке свезе с религиозним нредањем. До самог ступања у брак Емил ништа незна о Богу. Он је до душе већ раније посматрао чуда, али у њима је видоо само природу. Дивота сунчаног изласка служила му је само као повод вежбању у природној науци. Односно таковог лишења свих религиозних