Školski list

адтве. Страх божји. (Бој се Бога). ГГослушност према родитељима. Поштовање старијих. Љубав ирема браћи и сестрама и леп живот с њима и са друговима. (Да се слажу и једно другом да помажу. Да се не свађају, не туку; да се не ругају и не пркосе једно другоме.) — Жстина, лаж. — Поштење. — Крађа. — Доброчинство. (Чини свакоме добро.) — Правда. (Што је право и Богу је драго.) — Вредноћа. Љубав према раду. Штедња. — Гадне речи, псовка. (Срамота је гадве речи говорити и псовати). Најглавније напомене о пристојном поиашању у школи и у цркви, на дому и улици (миран ход, мирно стојање или седење; не викати, не хитати се, не зазјавати, старије пристојно поздрављати). — Пажња на ред и чистоћу. (Чисто одело, умивати се, чешљатп се). Прикладне приповетке с игијенским ноукама: II. Р азред . Побожност; љубав и послушност према Богу. — Поштовање вере и цркве и слушање закона њихових. — ЈБубав према родитељима. Захвалност према родитељима; покоравање наредбама Аиховим. — Љубав према браћи н сесграма. -— Поштовање према старпјима. Љубав према друговима и леп живот са њима. (Што не желиш себи, не чиии другоме.) — Слога у кући, школи, селу. (Где је слога, ту је и божји благослов.) Љубав према родитељском дому и завичају. — Љубав према науци и раду. — Штедња. — Стид, срамота. (Срамота је гадно говорити, псовати). — Поштење, непоштење. — Крађа. — Истина, лаж. Правда, неправда. (Како право, тако здраво). — Утаја, зло у тајности. (Заклела се земља рају, да се сваке тајне знају). — Отииање. (Отето проклето). — Праведна мука. (Својим трудом стечено благословено.) Љубав према реду. (Ред држи свет). — Помоћ беднима и невољнима; милосрђе. — Увреде, праштање увреда. (Ко другом не опрашта, неће ни Бог његове грехе опростити.) — Освета, злопамтило. — Мирна п немирна савест. (Ко чпни добро, миран је у души ; ко зло чини, немиран је). Пркос, издевање пмена, ругање несретнима. (Ко се другом за што руга, оно ће му на врат доћиј. — Застрашивање. — Обмањивање, варање. Доброчинство. (Ко добро чини, тога Бог и људи воле. Добро се добрим враћа). — Зло, неваљалство. (Рђави и неваљали зло пролазе. Зло добра не донесе). — Обећање. (Само што је паметно, треба обећати.) Држање обећања. (Поштен човек држи своју реч). — Услужкост. — Разметљивост. (Ко високо диже нос, тај ће скоро ићи бос). — Хвалисање. (Ко се хвали, сам се квари). — Тужакање. (Није лепо, ко се ма за шта тЈжака; само кад баш мора бити, онда је тужба оправдана). — Псовка. (Срамота је псовати и гадне речи говорити). Понављање ученога у I. разреду о пристојности. Чистоћа одела, обуће, књига. (Каква књпга и каква чистоћа одела н обуће, таки ђак). Пристојност у погледу тела. (Поуке да се деца не чешкају, носа не коп— 37 —