Školski list

— 46 -

варош. ЦрнаГора т. ј. држава, Карловачки Соко т. ј. друштво, Српски Сион т. ј. лист, Бела Лађа т. ј. гостионица).* в). Ако је друга реч особво име, а прва (прве) само за ближу ознаку служи, ова се малим словом пише. (бог Перун, царица Марија Терезија, иоп Лука, св. Сава, апостол Павле, блажена дивица Марија, престоница Будимпешта, жупанија Бачка, краљевско угарско Министарство богочасти и јавне наставе. краљевска хрватско-славонскодалматинска Земаљска влада, одио за богоштовје и наставу, српскоправославни народно-црквени Саборски одбор). г.) Ако иод једним именом има и више власти, корпорација и т. д. доста је да се само ближа ознака (по месту) пише великим словом (кр. тлабла у Темишвару, епархијски административни одбор Пакрачки, ерпско-православна црквено-школска опћина у Карловцу, месни црквени одбор у Врањеву). д). Но придевне речи код геогра®ских имени и имена Бога, владара и т. д. пишу се увек великим словом (Бог Свевшпњи, Сраски Велики Сентмиклуш, Петрово село Личко, Свети Иван Зелина, Душан Силни, Леополд Први, Високи Стеван). ђ). Иначе се оиће именице не пишу великим словом ни онда када њима одређену личност, ствар и т. д. означавамо (седиште патријархово, пролеће, равнодневница, месец март, млади петак, сунце је припекло, нада се своју звезду даницу видети путујући к југу). е). Обратно: Исток се, кад значи Леванту, иише великим словом и т.д 3). Придев, изведен из назива хришЛанског Бога, затим онај иридев, изведен из личног особног имена или из имена звезда и т. д. који задржи особено значење (са насшавком: - ов, -ин, -ји). Наиомена: Паставком -ми, -ски и т. д. даје се придеву опће значење, те се такав пише малим словом (божански, соломонска мудрост, божитњи пост, кулски, ђалински, кикинђанеки, карловљански). 4). именица, изведена из имена месша или иокрајине, којом се иорекло једног човека означава (насшавак: -ац, -ин и т. д.)

* То бива понекад и код онакових опћих именида које су туђег иорекла, иди су и народне, али се не употребљавају у првобитном вначењу, него у пренесеном (који је пренесени смисао и оеии тог имена поваат) — и уопће код онакових код којих се не мисли на опће 8начен>е друге речи, него се сматра да обе речи сачињавају име. (Епархцјска Конвисторија, Школски Савет, Бансви Сто, Адвокатска Комора, Српека Шпаркаса, Централна Каса српских привредних вадруга, Српска Банка, Српски Митрополијски Гласник, орден Белог Орла и т. д.) Но то треба напустити.