Školski list

и све именице којима се народност обележава, иа чак и апстрактне именице, изведене од ових иоследњих (наставак : -ство). Наиомена : а). Подругљиво употребљене ознаке иорекла и народности не пишу се великим словом (Ти си прави циганин, шијак. гејак, муж), б). Ознака вере не иише се великим словом (мухамеданац, хришћанин, лутеран). 5). именица, којом се означава високи достојанственик и виша власш (титула) и заменица (придев и ш. д.) која се на Бога, на каковог досшојанственика или власш односи, или која се у иисмима, молбеницама, беседама и извештајима ирема шаковој личносши (или власши) уиотребљава, која ио иоложаЈу своме сто]и над иисцем, или ирема којој се хо~Ке особишо иошшовање указати. Б). Растављање речи. I. Речи се ири иреиосу из једног реда у други растављају ио слоговима, те ио томе: 1). како слог треба да остане по могућству отворен, сугласници се нреносе у други ред (о-да-ти, о-тац, се-о-це, три-на-ест). 2). како се слог само са онаковим скуиом сугласника може ночети, са каковим Се и речи почињу, т. ј. какав није тешко на почетку слога изговорити: то се такав скуп сугласника преноси (о-бло, гра-бљив, хра-бро, ча-вли, ста-вљати, га-вран, сва-гда, и-гра, ба-дњи, ве-дро, гво-жђе, књи-жница, бли-жњајив, здру-згати, зве-зда, смр-злица, ти-ква, ћа-кнут, мо-кро, та-мно, ио-мњив, ку-мрија, си-пљајив, кра-ста, пр-тљаг, проле-тњи, Фр -Фљати, да-хтати, др-хћући, жа-цнути, р-чкови, крти-чњак, сведо-џба, чвр-шћи, је-згра, и-скра, сестра, јуна-штво, о-штро). 3). како речи у српском језику на крају своме избегавају скунове сугласника (има само -ст, -шт, -зд, -жд, -гд, -јст) а како ни у средини речи нема такових скупова, да би се ти друкчије морали делити: то се на крају слога и у случају потребе — осим неких туђих речи — само један суглас оставља, а остали се сви преносе (рот -ква, али Атлант-ски, реФерент-ство — иначе в. ниже). - 47 _