Školski list

— 48 -

4.) како нема речи у ерпском језику, у којој би после почетног течпог сугласа (ликвила: л, н, р и: ј, љ, њ, Л) још који суглас дошао: то се течни суглас увек оставља код првог слога, ако се с другим каковим било сугласом састане (пав-тљика, звон-пе, свир-ка, мар-љив, дер-њава, избавитељ-ка, крај-њи, девој-ка, Цетињ-ка). 5). како после уснених сугласника (лабијали: м, б, и, в и : ф) на почетку речи не долазе, само течни (бд и ит је ретко и није народно; ис, ич, иш в. ниже): то се у другим случајевима ти оставе код првог слога (дром-буља, слам ка, сам-ца, клуп-ко, куп-ца, Косов-ка, лрв-це, затворив-ши). 6). како после зубних (дентали: д, ш) и после грлених (гутурали: г, к, и: х) долазе осим течних и два уенена (в м) само зубно ш после грлених, или грлено к после зубног т: то се у другим случајевима и ти оставе код нрвег елога (свад-ба, уред-ба, Вук-ца, лук-ца, бок-ца, глух-ца). 7). како се све почетне групе- од три гласа (осим двј) почињу са пискавим гласом, како пискави на другом месту почетног сугласног скупа или никако не стоје (ж. з), или у мало случајевз (само ис, иш, ич — Сц, Шч): то се скупови од више сугласника тако деле, да се пискави глас са свима онима, што за њим следе, преноси у други слог (лукав-етво, град-ски, војвод-ство, сведочан-ство, брат ство. покућ-ство, могућ-ство, неваљал-ство, блажен-етво, проклет-етво в. и 2). II. Сасшављене речи, у колико се осе&ају саставни делови. деле се ио тима. (Рлдо-слав, об-јавити, рас-тоиити. нај-јачи). Наиомена: а). Где су се два сугласа стопила, поетупа се с тим, као и с другим једноставним сугласом (ра-срдити, о-дати, и-сећи). б.) Сам једаа суглас не може ни у овом случају остати на крају реда (сва-лити). в.) У други р«д се ни сам један самоглас не преноса (ио-нео). В). Интерпункција. I. Запета се меће:* 1). да се одвоје речи које строго узев не сиадају у реченицу и то: а). поред петог падежа и његових додатака, ако их има. (Чарна горо , иуна ти си хлада. И ето га до петнаест дана. мој Тодоре, бијелу Будиму).

* Овај део узет је — друкчије сређено и понешто и8мењено — од Стојана Новаковића (Српска Граматика. Београд 1895.).