Školski list

б). поред узвика, иреклињања у смислу усклика, којима се почиње, подупире или прекида речепвчно казивање. (На, то ти је служба. Прођите се браћо, за Бога, доста је већ!) в). поред прилога и приложних узречица начина и времена, којима се каткад реченица почиње али које немају везе са самим смислом у реченици исказаним, него су као нека свеза или тврђење, понављање или одрицање онога што хоће да се каже, или што је казано раније. (Пре или иосле, сумње нема да ћемо се нобркати. Е сад, у иозне дане , кад ветрић таласе нија). 2.) да се одвоје речи и реченице, које нису на своме месту, и то: а). поред уметнухих речи које су одвојене од свога правога места у реченици, па уметнуте међу речи с којима непосредне везе немају, у намери да би се поставиле на видније место у реченичном слогу, а којима се понајзише канује време, место, начин и друге околпости. (Бања и рат имају нешто заједничко : за рат ое, наиме , чине спреме годинама — а и за бању. Знам добро, у осшалом , да се то за сада никако поствћи не може). б). поред прирочног додатка за место и остале околности> кад је год тај додатак пространији, а по обрнутом реду речи долази пре подмета или пре правог почетка своје главне реченице. (У рушењу Турства и дизању Срисшва , Милош је био свакад један исги. Ни међу ирвима ни међу другима , њега не чекаше раскрчено место). в) између подређене и њене главне реченице, кад је подређена речеввца постављева испред ове. (Ко мудро ■мучи, лијепо говори. Ноћас, до/с дваиуш пијетао не заијева, три пута ћеш ме се одрећи). г). испред и иза уметнутих реченица, т. ј. такових које су самосталне, али се мећу међу речи друге реченице. (Данас, како видиш, од народа све зависи. А недељом црква, рекох вам, пуеа пунцата. Свратио сам кући и, како о несре~Ки нисам био извештен, збивао сам шалу). Наиомена. Сасвим кратке уметнуте реченице, особито крње, сматрају се често за обичан додатак, те се с њима тако и ноступа. (Није ми баш не знам како мило било. Није се баш Бог зна колико обрадовао. Он се додуше опирао. Православни се јављају са иомоз-ЈВог.) 3). да се одвоје такови делови у реченици који су једне исте врсте а има их више и шо: Школски лиет — 49 — 4