Školski list

— 52 —

зумију ни шта говоре ни шта утврђују. Он је једнако код цара просио да му изун и Ферман даде да покуни војску и на дахијама освету за оца да учини). 2). ако подређена реченица замењује неодређени начин, какав глаголски нридев или ирилог, или неки падеж с предлогом и онда, ако је за своју главну реч везана екенликативним свезама (да, где, што, кад и т. д.: Има још један пут да се верна крв бадава не лије. Ту нађоше једну невестиду -ђе јој горе и ноге и руке. Сам у себи признаје да су дјела његова рђава или зла , али би опет рад да их свијет за најбоља ирими и дџжи. Пропадамо у дубоком глибу гдје нема дна). Напомена. Наравно, да се ни глаголски прилози и т. д. не одвајају запетама. (Тешко вуку не једуЛи меса. Имаше цар сина дорасла до оружја). 3). ако је у облику читаве речениде изражен ијји сам подмет, или предмет, или у опште оно чему би била управљена глаголска радња, у којвм су последњим случајевима р^чевице за свој глагол везане јјли савезним заменицама или експликативним свезама (да, где, шшо, како, колико, е: Мислило се а ће се на тој основи постићи споразум. Граби и ти од смрти што год више можеш. Моји земљаци вемају кад ни да помисле колико је туђа земља и костима тешка. Те се боји где Ке погинути. Понеки болесник нада се да ће дуго живети. Стане се чудити како вино једнако тече). 4). ако су подређеае реченице времена, места и начвна везане за своју главну речениду прилозима, начињеним од савезних заменица (ту— где, тамо — где, онуда — куд, онда — кад, онде — где, онамо — куд, онако — како ит.д.) особито, ако је први од тих прииога из главне реченице изостао. (Он допре онамо куд окати не може. Тад он (коњ) дакће као да се с трке враћа, и дркће као прут. Не пири ђе те не жеже. Ни ђаво није онако црн као што људи говоре). Наиомена. Поред другог, већег знака за застајање заиета се не меће: ни поред две тачке, ни поред почивке, ни поред знака за питање или усклик — па ни поред тачке која служи за скраћивање или за други какав знак. Само се код заграде меће у случају потребе још и запета, али и ту само после затворене заграде, пред заградом не. У Карловцима 13. (26.) јануара 1906.

(Свршиће се.)

Ђорђе Поповић главни школски референат и надзорник.