Školski list

Нааомвна: 1). Заиета се иише свуда редовно и онда кад у неком приређеном реченичном низу, пред поједином реченицом тога низа или нред последњом од њих, стоји саставна или раставна свеза (и, или (ја, јали), нити, ни: По том се паша крене са спахијама и с осталом својом војском, и дође те прими од Нијемаца Београд и Смедерево, и остали се Турци стану враћати сваки својој кући, а баше остану по Босни и по другим мјестима око Србије). 4). да се исшакну татсови зависни делови реченице који иако служе само за допуну, тачније објашњење ког другог дела реченичног, ииак су више самостални и шо: а). испред речи које аонављају друге разве речи у реченици, начином потањега описа или гледања с друге стране и ао цругим знацима. (Једном, лицем на БожиЛ, рече он својој жени. Нећемо ми сами, без вас, чувати Ваљева). б). испред и иза самосгалних подметових додатака који ое могу наки и осем подмета уза сваку именицу или заменицу — кад су год именице (аиозиције) а из више се речи састоје, па и кад су нридеви или у придевном смислу употребљене именице, ако су пространији. (Ој Дунаве, шиха водо, што ти тако мутна течеш ? И пун задовољсшва, он оде, задоволан данашњим даном, низ дубраву. Брже стере мекану постељу, ни дугачку ни врло широку). в). исиред иодређених реченица изузвв ова четири случаја. 1). Ако је подређева реченица за своју главну реч ве« зана савезном заменицом непознатог трећег лица (ко, шшо, чиј, који, какав, колики) особвто, ак.> је и сама главаа реч заменица, ма и неисииеана, (Срећа је оно што људи за срећу држе. То је добра душа што ни муси зло не мисли. Ој, ти небо штоно рониш росне своје сузе на ме. Тешко оном човеку кроз когА долази саблазан). Наиомена. а). Ако подређена реченица не следи неиосредно иза речи, коју допуњује, или ако тих главних речи има вигае. одваја се запетом. (У девојке ће бити тица на рамену, што је увек код себе има. Су чим ћете изаћ пред Милоша и пред друге српске витезове, који живе докле сунце грије. Има нас и таких, који бисмо хтели да Милошева беседа буде онака кака је данас нама угодна и пријатна). б). Ако подређена реченица која се од своје главне речи неодваја запетом, има својих приређених реченица, ни те се (обично) не раздвајају запетама, нарочито, ако су везане саставним или раставним свезама, или ако су између себе уопште јаче везане (н. пр. взостављањем подмета или прирока или којега од додатака: Не ра- 51 — 4*