Školski list

— 59 —

да га човек, који поштуЈе закон, не може на друго тумачити, него штоје у њему. „Влада има право и дужност: а.) да даје преко својих органа и кон®есионалне школе повремено ирегледати; ћ.) да строго стражари да се условима, у 11. и 13. §-у садржанима, тачно за доста учини". Никаквог права располагања у овоме нема, а не може се у ово ни утумачити. Од куда увршћује наредба међу предмете пријамног испита и маџарски језик и од куда установљава код истога и меру, заиста се не може разумети. Та 86. §. XXXVIII. зак. чланка од 1868. год. таксативно набраја оне предмете из којих се нријављени има испитати и само матерњи језик, рачун, земљопис и историју сиомиње! А 1. § XVIII. зак. чланка од 1879. год. несумњиво тако расположење чини да „се маџарски језик са таковим бројем часова има настављати, да га за време читавог течаја сваки учитељски кандидат у говору и писму тгрисвојити може". Како би испитно поверенство, које законе поштује, мохчјо одбититаквогученика који хоће да маџарски језик тамо за време течаја учитељске школе ирисвоји, који дакле из тога предмета нема предспреме коју би могао успвршити? Исто тако не достаје законита темеља оном „наређењу" по коме се има вежбаоница нодићи у органској вези са учитељском њколом. Закон не прописује засебну вежбаоницу, нити органску везу са учитељском школом. Ако је који завод у свези са таковом школом која служи за вежбаоницу, одкуда узима наредба овлаштење на то да се на 15. § нозива, када наша савкционисана Школска Уредба (9. §.), на пример, наређује да се засебна вежбаоница само тамо има подићи где се практичне вежбе не могу вршити у месту у сриској народној школи ? На каковој основи тражи наредба да сваки кандидат мора и из маџарског језика практично предавање држати, да питање из тога државни надзорник има нрава одређивати — 24. сата унапред да се писмене радње школском надзорнику имају два дана пре испита издати, да се динлома увек са паралелним текстом има издати и т. д. и т. д. ? А на каковој основи упућује наредба државног школског надзорника да „ускрати потпис динлома" ако „поступак нри исниту за учитељско осиособљење не одговара захтевима те наредбе"? Та и само исто то Министарство, у наредби својој од 15. марта 1890. год. бр. 2887. сасвим умесно каже да се пшолски надзорник у таковим случајевима не може послужити ускраћењем нотписа, вего „другим средствима која на расположењу стоје*. Шта више, ни сам XVIII. зак. чл. од 1879. год. не познаје ускра~ћење потписа, него само ^иротивљење и да се диилома изда!