Školski list

основу друге алинеје 3, §-а XVIII. зак, чл. од 1879. год. Али сматрамо да није законит поступак, како накнадно просуђивање тога стеченога осиособљења, тако и притисак на оне учитеље који су пре 1872. год. свршили учитељску школу и од онда су неирекидно у служби. Обзиром пак на поступак, који је код умировљења уобичајен, ми се и у напред ограђујемо против тога да се против таког учитеља нашег под насловом „душевне неспособности" поступак за умировљење покреће. Што се на послеткЈ' тиче самог установљавања „узрока неусиеху", што без сумње хоће да има карактер извиђења који предходи дисциилинарном иоступку — ваљда ће бити доста, ако се позовемо на законе који се односе на државне и комуналне учитеље (1876: XXVIII, 1886: XXII.), по којима ни против њих није надлежан школски надзорник истрагу водити. Делокруг државног школског надзорника сасвим тачно означава 3. 1)). тачка о. §-а XXVIII. зак. чланка од 1876. године, који му само то дозвољава да: „ако искуси какових недостатака, уиозорује (на то) учитеља, извештава надлештво дотичне школе, а кад је потребно, подноси извештај министру*. Сваки покушај, школске надзорнике снабдети са делокругом већим од овога, у противности је дакле и са самим законом На поступак против учитеља који ужива државну помоћ, нећемо ни реФлектирати. Ми, видећи ооасност коју та „припомоћ" на наше школе навући може, нисмо је ни тражили — па ни сад не молимо државну припомоћ, нити „државног" учитеља или проФесора маџарског језика, који хоће да је редован члан наставничког збора. Само се против тога тумачења ограђујемо најенергичније, по коме би се у случају, да не узмемо у обзир споменуто ненадлежно „установљење" кривице, против школе могао применути 15. § XXXVIII. :тк. чл. од 1808. год. III. Ну међу највеће повреде спада она — а и на ту смо већ више иута имали ирилику позвати пажњу — што власт, која врши врховни државни надзор, то своје право тако хоће да тумачи, као да јој је у власти издавати наредбе, прописе, који су и за вероисповедне школе обавезни. Смоменута наредба бр. 72001. то је такав Формални иравилник у коме се чине расположења у погледу вежбаонице, у погледу правилника о испиту за учитељско оепособљење, у погледу текста учитељске дипломе и т. д.; који државном школском надзорнику нових права хоће да даде, шта више, хоће да га снабде и са извршном власти. Нема ни једног од ових разположења, које би се на закону оснивало, које не би газило санкционисано и стотине година уживано автономно право вероисповести. А 14. је §. ХХХ^Ш. зак. чланка од 18б8. год. тако јасно конциписан — 58 —