Školski list

и надали смо се да ћемо на овај начин саима потребама доскочити. Но ал сад тек настаје највеће оитање ! Је ли то доста, јесмо ли тиме све учинили? Треба људи — то је Школски лист увек наглашавао ; треба и претплатаика — то је и Данило Медаковаћ први издавач Школског листа увек „саомињао" — он се, шта више, већ у 20. броју од 4. јуна 1859. г. и „претио" да лист на вересију никоме слати неће. Нсго друго нешто треба још — оно што је већ на првој сграни 1. броја Школског листа истакнуто, гдеР. каже: Отџ иас~б Ле зависити, да л да се оно, што в на артги, скоркмг, обистини. Ноклонити нив намг дужаш нико ништа! Што о%емо : валл сами да стечемо! — Овде ево морамЂ едну речљ рећи, кого ми ирактично учителвско срце меће у уста. — Има лгод1и, они оће све ндан^МЂ да придобиго; они идб ндуго евакоме казуго — устмено и писмено мислећи: и наипоеле ће намЂ се смиловати. Л велимЂ: Тешко народнои школи, учителвима народне школе, кадЂ нбои и нБима вала изђ милости помагати! Лдан^ћ имђ не помаже ни за длаку, нит' игди 1ошх прослка изђ милости учинише имућнимх човекомЋ. Други траже, да нешто добш парницомЂ и иравотан^м -Б, говорећи: то и то мора се дати нама и школи. Али имђ е сва мука узалудв, докле годг оскудђва оно што в напболк, докле се годк на иовдине учителђ и школе може иружити прстк с% оминознимЂ иитанђмг: „заслужуто л' ови збилк што више и болђ?" За то : Даи да мб 1 сами 6олби постанемо, па одма ће се све окренути на бол-];. У нашемЂ кругу нека нема ни едногЂ учителл, кои свов зваше и достолнство у свести верногЂ испунлванл дужности заборавлл! свак1и: нека у своме раду покаже ла, коа су кадра поштован^ придобити! ПоредЂ тога, али тект. поредЋ тога не треба да намљ оскуд4ва друго: лка свеза с гб другарима и адномисленицима. Свакгп иовдинце нека в врстат, иа — тано сг браРгомг сањженг! Ето, то треба и нама данас, кад, после скоро педесет година, тридесет шесту годину „покрећемо" — само, наравно, преписано данашњом буквицом, према приликама модерчизирано! Главних сарадника у лацима чланова Отручве школске анкете већ имамо, имамо и осим љих и више, тако исто добрих, а надамо се да ће нам се још више пријавити. Мо- 62 —