Školski list

разлога Форсира учење државног језика, како хоће да нашу сељачку децу учине „учесником маџарске културе", како се ја бојим да и форсирање директног метода код наставе тога предмета има свој политични смер, да се тим не иде на то да дете буде бистрије — него на то да све што научи, на маџарском језику научи, а у матерњем језику да остане онакав као што је н. пр. буњевачка интелигенција остала била (пре нашега поколења). А додао сам и овај психолошки разлог који сам поткрепио Лајевим разлагањем у књизи Еићгег (Зигсћ с1еп Кесћ1> БсћгеЊ-ШгегпсМ (3. изд. "УУшзћас1еп, Иетшсћ, 1905). Он доказује да су утисци вида, слуха, пипања, па и утисци кретања мишића у органима за писање и за говор, везани сваки за се за по једно извесно место у мозгу; да за сваки душевни рад треба више тих органа и да је тај рад тим лакши што се утисци једног и другог органа лакше вежу — што је пут, како се он изражава, између тачке утиоака једног органа и тачке утисака другог органа боље утрт. Пошто се немачки правопис по њему друкчије не може ни научити, него вежбањем, наглашава да при ■ томе сви органи хМорају радити, како би се путеви (везе) између тачака њихових утисака боље могли утрти. Осим тога доказује да ]е међу децом тип визуални (који гледањем лакше учи) боље заступљен, него тип акустични (који слухом лакше туби). Ја сам дакле нагласио да то није економија мучити се поновним изазивањем представе (то је лако код усклика, стварних именица, неких придева и глагола и т. д. али је тим теже код веза, прилога и у опште код апстракције), а не хтети при томе чинити употребе од „утртих" путева, који већ постоје у детету између имена дотичне представе на матерњем језику и између тачака утиска од разних органа. Дакле оно што се хербартовским језиком каже: не хтети везати (аперциповати) назив страног језика са називом матерњег језика. На то сам добио овај одговор: Карлсрухе 27.|11. 05. Високопоштовани господине Главни школски референте! Претоварен послом, на жалост тек данас стижем на то, да на Ваш упит одговорим. Поред мога звања заузимају ме многа педагошка питања која се нагомилавају, откако са г. професором — 67 — 5*