Školski list

- 80 -

а уз њега гимназију и остале потребне школе и заведења. Други пут је 1706. молио да жоже дизати школе и оснивати штампарије. Обе су молбе одбијене. На првом нашзм сабору (у Крушедолу) 1708. год. тражила је Будпмска општина преко својих посланика, међу осталим, да се дижу школ& и штампарије. Тај предлог је народни Сабор примио, али на одлуке његове из Беча није стигао никакав одговор. Једва 1709. одреди власт једнога чиновника да спроведе оснивање школа по местима где Срби живе, алп о раду каком не чујемо ништа. Ипак је дотле међу Србима бпло школа. Год. 1702. и 3. је установљена Подунавска, Потиска п Поморишка Крајина; тада су одредили сесије не само за цркве п парохије, него и за школе и учитеље. У тим граничарским школама је наставни језик био српски и немачки, а учитељи су били војнички нодофицири и црквени певци. Тек пошто је укинута граница ове су школе прешле у власт наших црквених општина Козанчински је био и надзорник школа, . . . Левандовски је био одређен да отвори школу у Вуковару Руска школа у Карловцима има велик значај у историји наше просвете и књпжеоности. То беше прва уређена школа међу православним Србпма у опће. Према дотадашњем школовању она показује велик напредак у том, што су се наставом бавили спремни људи, што је настава била по неком плану и што су се употребљавале школске књиге. За трајања руске школе (с малим прекидањем од 1726.—1738.) спремљена је и прва генерација наших учитеља. . . . Осим руских школа беше у ово време још којегде школа које су руководиле домаће снаге. Где се не могаше најмнти нарочптп „мештер", ту се стављало у дужност свештенику да учи децу. Народни Сабор 1726. год. је одлуком наредио епископима „сваки у својој епархији, где се може, особпто у архиепископијп установити велику школу латинску, немачку п орпску." Новци за школу скуиљаху се црквеним тасом. Мптрополит Мојсеј Петровић је ставио у дужност свештеницима да мри састављању тестамепта иодсете људе и на школу Први нашп надзорници . . . беху Теодор Јанковић од Миријева, надзорник банатских школа са седиштем у Темишвару, Стеван Вујановски, надворнак школа у Славонији и Хрвагској са седиштем у Карловцима, Аврам Мразовић, надзорник бачких, барањскпх и будимскпх школа еа седиштем у Сомбору. Дужност надзорника беше бринути се и о школским књигама .... . . . - До половине XVIII. века наше (су се) школе највпше мучиле око тога да колико толико одомаће иисменост у нашем Ееписменом народу; тек се после тога могло мислити на даље образовање .... (око 1770) појавише (се) две аритметике, једна од Вујановског било (је) неколико књижица за моралне иоуке. . . . Теодор Јанковић (је) издао (1776) „Ручну књигу" (метоцику) за учитеље, . . . Орефелин (је) израдио неколико географских карата и проииса за леио иисање. . . . Захарија Стефановић се родио у Вуковару 1726. г. Неко време је био учитељ; како на том путу не цвета цвеће, сам је себи .... наденуо елегично име Орфелин. — Беше бистра глава, свезналица, али веома несталан и ексцесиван човек. Виших каквих школа није учио, него је знање наука и језпка стекао својом вредноћом, дакле, био је самоук. . . . Докле је био у Вуковару, не знамо; после га налазпмо у Карловцнма као канцелиста код митрополита Павла Ненадовића. Бпо је неко време у Млецима,