Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

Њ „»Залуду се удавала, синко Јев „Удавах се три четири пута, „И ту ја бих у Бога злочеста, 85 „Не одржах мужа ни једнога. „Кад се, синко, удадох четвртом, „Ту ја нађох двоје пасторчади, „Једно лудо од двије године, „Друго, винко, од пуне четири; 90 „Узеше ме ђеца Богом мајку: „Кад ми ђеца из игре дођоше, „Код мене се оба заплакаше, „Плачући ми стариј говораше: „ »Окрој ми, мајко, бијелу кошуљу.“ “ 95 „Мјерих му је о камену станцу.“) „Млађи рече: „Дај ми љеба, мајко.“ “ уја му дадох комат земље црне.“ Још се баба јадити хоћаше, Но јој не да Петре апостоле, 100 Но је Петар за руке дофати, И бачи је међу ђаволима : „Чекај враже, држи је ђаволе !“ То је било, а Боже помози!

–

9. Бог ником дужан не остаје. Да су бора напоредо расла, Међу њима танковрха јела;

5) Да не расте више, него да остане онако као камен

По књ. 1. над.) Б (405.), 905. = 62: канда ---