Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

ПИ У

То не била два бора зелена, Ни међ' њима танковрха јела, Већ то била два брата рођена : Једно Павле, а друго Радуле, Међу њима сестрица Јелица. Браћа сеју врло миловала, Сваку су јој милост доносила, Најпослије ноже оковане, Оковане сребром, позлаћене. Кад то вид'ла млада Павловица, Завидила својој заовици,

Па дозива љубу Радулову 5 уЈетрвице, по Богу сестрице ! »Не знаш кака биља од омразе7 »да омразим брата и сестрицу.“ Ал говори љуба Радулова :

»0ј] Бога ми, моја јетрвице !

уја не знадем биља од омразе, 5А и да знам, не бих ти казала: „И мене су браћа миловала,

„И милост ми сваку доносила.“ Кад то зачу млада Павловица, Она оде коњма на ливаду,

Те убоде вранца на ливади.

Па говори своме господару : »На зло, Павле, сеју миловао, „На горе јој милост доносио ! »Убола ти вранца на ливади.“ Павле пита сестрицу Јелицу :

удашто, сејо% да од Бога нађеш !«

Сестрица. се брату кунијаше : „Нисам, брате, живота ми мога!