Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]
16
пи
„“Кивота ми и мога и твога !“
То је братац сеји вјеровао.
Кад то виђе млада Павловица, Она оде ноћу у градину,
Те заклала сивога сокола,
Па говори своме господару :
„На зло, Павле, сеју миловао,
„На горе јој милост доносио ! „Заклала ти сивога. сокола.“ Павле пита сестрицу Јелицу: „Зашто, сејо 2 да од Бога нађеш !< Сетрица се брату кунијаше: „Писам, брате, живота, ми мога ! „Живота ми и мога и твога !“ М то братац сеји вјеровао.
Кад то виђе млада Павловица, (Она оде вече по вечери,
Те украде ноже заовине,
Њима закла чедо у колевци. Кад у јутру јутро освануло, Она трчи своме господару Кукајући и лице грдећи:
„На зло, Павле, сеју миловао, „На горе јој милост доносио ! „Заклала ти чедо у колевци; „Ако ли се мене не вјерујеш, „Павади јој ноже од појаса.“ Скочи Павле, кан да се помами, Па он трчи на горње чардаке, Ад' још сестра у душеку спава, Под главом јој злаћени ножеви; Павле узе злаћене ножеве,
35
4()
45
60