Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

18

18

» Ој чујеш ли, Павле господару ! „Води мене заовиној пркви, „Не би ли ме црква опростила.“ Кад то чуо Павле господару, Поведе је заовиној цркви;

Кад су били близу 6 јеле цркве, Ал из цркве нешто проговара : „Пе ид' амо, млада Џавловице : „Црква тебе опростити не ће.“ Кад то зачу млада Павловица, Она моли свога господара :

» 0] Бога ти, Павле господару ! „Не води ме двору бијеломе, „Већ ме свежи коњма за репове, „Па ме одби низ поље широко, „Нек ме живу коњи растргају.“ То је Павле љубу послушао : Привеза је коњма за репове, Па је одби низ поље широко. Ђе је од ње капља крви пала, Онђе расте трње п коприве; Ђе је она сама собом пала, Језеро се онђе провалило,

По језеру зранац коњиц плива, А за њиме злаћена колевка, На колевци соко тица сива,

У колевци оно мушко чедо, Под грлом му рука материна, А у руци теткинп ножеви.

100

110