Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

б. Кумовање Грчића Манојла.

(и3 ЦРНЕ ГОРЕ)

Даљије су се куме подигнуле, Двије куме, у једнога кума,

У онога Грчића Манојла; Једно јесте танана Гркиња,

А друго је бијела Влахиња.

У Влахиње чедо мушко било, У Гркиње није, но ђевојка,

И дођоше куму на дворове, Те крстише двоје ђеце лудо. А кад сјутра зора долазила, Но да рече танана Гркиња : »Мио куме, Грчићу Манојле ! „Промијени ову ђецу луду: »Дај ти мене чедо Влахињино, » ~ Влахињи да дамо ђевојку, „И дајем ти Божу вјеру тврду,

»Ддваш ћу ти га измјерит' са златом.“ -

Превари се, Бог да га убије ! Па разм'јени двоје ђеце лудо. Ондолен се куме подигнуле, Кад Влахиња планинама била, Нешто јој се чедо усциктало; Мајка му се бјеше препанула, Па почину насред друма пута, Те развила оно чедо лудо; Али није мушко, но ђевојка ! Шњом удари о камену станцу, Ста ју цика, како змије љуте,