Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

+

28

Од лакатах те до врх нокатах,

Од нокатах лије крвца црна,

Па је Јован мајци говорио :

„А за Бога, остарала мајко!

»„Одријеши моје б'јеле руке, 205 уЈер ми, мајко, обје отпадоше,“

Опа трну од земље на ноге,

Хитро дива из пећина, вика.

Брзо дивски дође старјешина,

Од Јована муку направише : 210

'Обадва му ока изгвадише, Бачише га у крај од пећине,

Па су онђе нојцу боравили

Када сјутра дан и зора дође,

Но се кучка с дивом договара: 215 „ Чујеш ли ме, дивски старјешина !

» Ји дофати лудога Јована,

„Олијепа га на Лабуда бачи,

„Цоведи га зеленом планином,

„Те га бачи у јаму студену.“ 220 Окочи диве, дофати Јована,

Кад га диве бјеше дофатио,

Стаде цика лудога Јована,

Па их куми Богом великијем :

„Пемојте ме у јаму бачиват, 22,5) „Но ме бачте на друм у планину.“

Но му мајка ни хабера пема,

Већ је она диву говорила :

„Бачи, диве, врага и ђавола.“

Поведе га зеленом планином, - 930 Сплну јаму украј друма нађе.

Па га јами у дубљину бачи.