Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

(55)

Еј

29

ДР Иа Кила мине“

Куд ће дива несрећа такнути ! Али је то Господ наредио,

Те му свеза над јаму Лабуда, Па отолен у пећину пође. Мало било, ништа не стануло, Да је коме жалост послушати : Стоји цика гојена Лабуда, Лабуд бије јаму копитима

(Од копитах цјепанице скачу), Да дофати зубом господара; Али стаде тутањ уз планину: Ево иде тридест ћириџија

И пред њима ћириџија Раде, Кад погледа украј друма пута, Вишти Лабуд вишг луда Јована, Но говори ћириџија Раде: „Ну виђите, моја браћо драга! Ено Лабуд лудога Јована,

» Бе му.пусти, у планину вишти, „Бог зна, му је Јован погинуо; „Хајте, браћо, да видимо онђе. Кад дођоше на јаму студену, Вишти Лабуд, копштима каже; Тадар скочи ћириџија. Раде,

И састави тридест коноџаца, И засука по два у једнога,

Те направи петнаест комата, Ца се Раде преко паса свеза, Спустише га тридест ћприџија ; Ту Јована у животу нађе,

И извади лудога Јована,

Па му б'јеле одријеши руке,

285

240

(450) т [250] с сл