Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

[4]

57

81

_ ИМ Јовану очи сатворила. Кад се Јован очих дотатио, И својега узјаха Лабуда. Па га игра покрај воде ладне, Поје Јован из грла бијела: „Мили Боже, на свему ти фала, „Који си ми био на помоћи ! „Но не Фала мојој старој мајци, „Која своје искоби дијете У Али пде крчмарица Јана На силнога хата дебелога, А -кад виђе лудога Јована, Прије су је суве пропануле, Па се потљен грохотљиво смије: „Благо мене, мио побратиме ! „Бог зна, су ти очи пребољеле 24 Руке шире, у лица се љубе, за веље га јаде упитала, Што ] од мајке чедо дочекало, Што учини! проклета јој душа ! Па се ладна напојише вина. Ондолен све они раздвојише : Јана мину у поље Косово, Јован пође да тражи крвнике. А кад Јован пред пећину дође, АЛ" му сједи пред пећину мајка, Страшна дива у перчину биште, Па погледа, угледа Јована, Па је диву ријеч говорила : „Куку, диве, ево Јован луди !“ Па скочише од земље на ноге: (тан' да видиш Јованове: мајке,

300

305

310

315

320