Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

35

32

даље ~“

Како прама кучка у планину ! Див уљеже у ледну пећину. Брзо Јован мајку уфатио,

Па јој спути обадвије руке,

"Фрк је бачи на силна Лабуда,

А диву је главу окинуо,

Па се Јован бачи на Лабуда, Он отиде земљом и свијетом, Да он тражи своју постојбину. Кад се бјеше примакнуо близу, МЏого цару муштулуци греду : Који први на муштулук дође, Њима хате неседлане даје; Који други на муштулук дође, Њима спензу небројену даје; Који трећи на муштулук дође, Њима чоху некројену даје. Кад испаде Јован на Лабуду, Жељна ли га слуге угледале, А' цару су ријеч говорили :

„А ево га, драги господару ! Скочи царе из своје столице, Те цар своје сусрете дијете, Жалосно је сина пригрлио,

Па Јовану ријеч говорио :

„А Јоване, све ти просто, спнко ! „Што учини од оца својега 2 „Ја сам река', никад доћи не ћеш.“ Па му силни шемлук ударише; Но се цару дијете пожали, Што је њему учињела мајка; Па скочише, те је уфатише,

су с од

340