Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

Обукли јој танану кошуљу,

Намазаше прахом и катраном,

Па заждише су четири стране;

Али вика Јованова мајка:

„Не дај мајку, дијете Јоване ! 365 „Изгорје ти мајку огањ живи.“

Но јој Јован ријеч говорио :

» 2 нека те, проклета ти душа !<

Сва изгорје о његовој души.

ну

Браћа и сестра.

ЈЕ ани мајка девет мили сина

И десету шћерцу мљезиницу ;

Ранила их док их одранила,

Докле били сини на женидбу,

А ђЂевојка била на удају, 5 Њу ми просе млоги просиоци :

Једно бане, друго пенерале,

Треће проси из села комшија.

Мајка даје у село комшији,

Браћа дају с преко мора | бану, 10 Још' су браћа сестри бесједила :

уја ти пођи, наша мила сејо,

уја ти пођи с преко мора бану,

»С преко мора“ мјесто: из преко мора.

15 (400.), 800. — 10. без напомене. 82:... устаљаше.

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, П. 3