Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

2)

94

Иља ла пи

„Ми ћемо те често походити : „У години свакога мјесеца,

„У мјесецу сваке неђељице.“ То је сестра браћу послушала, Она пође с преко мора. бану. Ал да видиш чуда великога ! Ја Бог пушћа од себе морију, Те помори девет милих брата, (ама оста саморана мајка. Тако стаде три године дана. Љуто пишти сестрица Јелица: „Мили Боже, чуда великога ! „Што сам врло браћи згријешила, „Те ме браћа походити не ћег“ Њу ми коре млоге јетрвице : „Кучко једна, наша јетрвице ! „Ји си врло браћи омрзнула, „Те те браћа походити не ће.“ Љуто пишти сестрица. Јелица, Љуто пишти јутром и вечером. Ал' се милу Богу ражалило, Па он посла два своја анђела : „Ид'те доље, два моја анђела, » До бијела гроба Јованова; „Јованова, брата најмлађега, „Вашијем га духом заданите,

» Од гроба му коња начините, » Од земљице мијес'те колаче,

» Од покрова режите дарове;

„ Опремите га сестри у походе.“ Хитро иду два Божја анђела До бијела гроба Јованова,

20

[255 сл

30

сл