Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

628

кг

Препроси је од Ердеља бане, Пак се бане више поарчио, Баш на перо пет товара блага; Ал и бану уда срећа била:

У који је данак испросио,

У онај се данак разболео;

Пак болују оба младожење. Бога моли Јаночкиња Јана: „Дигни, Боже, Будимлију Јову! „А умори од Ердеља бана !“ Бог не слуша госпође девојке, Већ он чини, што је њему драго: Диже бана, не диже Јована. СОкупи бане господу сватове,

Те Јаноку оде по девојку. Здраво бане дође до девојке,

И здраво се натраг повратио. Кад су били прам' бела Будима, Стала Јана те гледа Будима, Будим гледи, грозне сузе рони: »0 Будиме, велика жалости! „Нисам рекла мимо тебе проћи, „Већ сам рекла да у тебе дођем, „Да ја шетам по тебе, Будиме, „ ~ да љубим Будимлију Јову.“ Ал то нико не чу од сватова, До сам главом од Ердеља бане, Па девојци тијо проговара:

„ Ајде, душо, не жали Будима, „Још је лепши Ердељ од Будима, » А краснији од Јована бане.“ Оде бане, одведе девојку.

20)