Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

И По том прође три године дана, Придиже се Будимлија Јова, Пак се Јова куне међ' трговци: „Браћо моја, Будимски трговци! „Ја се, браћо, већ женити не ћу, „Кад је моја одведена Јана.“ Пак садеља танку шајку лађу, Коју возе тридесет весала; Накупова сваке трговине, Понајвише сјајни огледала; Узе собом тридесет момака, Отиште се низ воду Дунаво, Оде право под Ердеља града. У суботу стиже под Ердеља, У суботу, у очи недеље; Кад у јутру освану недеља, Рано ране седам девојака, Да заште воде на Моришу; Узе Јова седам огледала, Те дарива седам девојака: „Богом сестре, водоноше младе !

„Богом сестре, гластте ме по граду!“

Њи је седам, а седам сокака, Оде свака својијем сокаком, Покликоше танко гласовито :

» О девојке саде испрошене !

„И невесте скоро доведене !

» Од како је Ердељ постануо, „Није така трговина дошла, „Пи видесмо лепшега трговца „Што данаске у свету недељу.“ А то слуша Јаночкиња Јана

сл 60

80