Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

643

није било место: Милош Обилићу, у 49. ТУ., зп; Змајогњанин Вуче |м. Змајогњани-Вуче), у 92., 50;

6) гдешто је био пропуштен апостроф, те је сада враћен и где му је несумњиво место, као: чиј' су виногради у 889.,,3;) крилма у 54. у 37 ко у б1., 21, а и где може бити под питањем, као: Цар честити у 19. 1 29. 58; 192; светитељ: Никола у 21., ,6, јер Ол се у ова четири случаја могла место њега ставити и спојна цртица (као подо.) или ништа и не стављати, како је и било у Вука и како је остало у 99. о0: Јакпшћ Богдан, мој мио брајане; — можда је и стих 13. зт. требало написати:.А зашјева грлом бијелијем — према стиху 56.: Поиграва пољем Будимскијем; — још је овде потребно нагласити како је Вук у оба ранија издања (П“% и Пе) имао апостроф и између две речи у стиху 98., 202:

Ти се кажи ' земље Каравлашке —

а тако исто само у Пе у стиху 28., л50:

2

Ето царе заточника главе =);

међутим је на оба ова места у П' апостроф избачен, па је тако и овде штампано, премда би се готово поуздано могло тврдити да је он ту потребан, да означи пспали предлог: у првом стиху ма, у другом од (или с); према том би ти стихови тачније могли бити нашисани овако: |

Ти се каж' из земље Каравлашке —

Ето, цар' од заточника главе —

(или: Ето, царе, с заточника главе —)

или: |

Б == Ти се кажи из земље Каравлашке 4