Slike iz seoskog života. Sv. 3

СВЕКРВА 95

али је мајка — мајка! Жени се човек и два и три пута и свакад има жену; али се рађа само једанпут и има само једну мајку...

Док је он то говорио, Милица уђе у собу. Она је чула све шта је рекао. А Нерин поглед прелеташе с њега на Милицу, да види како ће јој пасти те његове речи.

Милица, умиљата као јагње, притрча јој, загрли је и потврди речи Перине:

— И јесте тако! Мајка је само једна! Нико не може тако волети као мајка!..

Нера је осећала како је леди Миличина рука, али је њено срце кравио онај поштен поглед Перин и оне његове истинске речи. Она је осећала да има још љубави Перине према њој, али је, у исти мах, осећала да се угасила њена љубав према Милици. Дође јој некако као туђа, као да се силом натурила у њезин дом, као оно змија што се увуче у рупу мишју. Осећала се некако нелагодна као да јој за вратом седи.

„Он говори истину“ — мислила је — „а она лаже! Хоће да слаже и мене као што је и њега слагала, па да ме замами да је заволим. Али ти то не поможе! Право он каже: једна је мајка! Мајку ти не можеш преварити!“

—- Да зовнемо стрина-Марију — рече он опет.

— Не треба! Да се само мало згрејем, па ће ми бити лакше. Ето, чујем како ватра пуцкара. Оставите ме сад! |

— Баш кад би ти хтела, ја бих...

—_ Не треба, не треба! Ја ћу ево овако лећии покрити се добро, па ће ми одмах бити лакше. А ви хајде, гледајте посла!

— Иди ти гледај ручак, а ја ћу овде седити рече Пера Милици.

Милица се диже.

— Стан-де! Је ли нано2 Хоћеш да ти штогод уготови»

— Нећу!