Slike iz seoskog života. Sv. 3

96 ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ

— Или нека закоље једно јесенче, па мало чорбицег..

— Нећу; јешћу ја с вама.

А осећала неку топлину са те бриге његове о њој.

„Још ми није залутао!“ — мислила је. — „Још ми соко није одлетео! Она га је повукла за собом, али ја ћу га отсад добро чувати да ми испод крила не одлети! Пазићу ја, добро ћу пазити! Не може се ништа сакрити од ока материна!.. А ако само пбума, ако само покуша да ми га отме — тешко њој. Једна се, од нас двеју, неће наносити главе!..

Милица оде да послује, а Пера оста седети крај матере. Њему ни на крај памети да је он узрок њеној болести, него је мислио да је назебла и једнако мишљаше како би крадом дозвао стринаМарију да је истрља.

Међутим Милица се већ досетила. Она је слутила све то. Кад их је у вече Нера отерала да легну, приђе вајатићу да чује шта разговарају.

— Кажем ти да је чула! — вели Милица.

= Није!

= Ама, чула је!

— Није, кад ти кажем! Казала би она мени!

=— Само више оно не чини!

— Ех, не чини! А што» Ја не чиним никакву срамоту! Ако љубим — своју жену љубим! Ја волим своју матер, али, брате, волим и жену: то је и Бог рекао!

Нера чисто одскочи од вајата кад чу пољупце. Сав мир душевни, све спокојство које беше овладало њом после Периног уверавања, оде... Уђе у своју собицу као у гробницу, и паде ничице на постељу...

Ми

За неколико дана само, па се жена изгуби. _ Нико више у њој не би познао ону ведру и веселу Неру, која се на сваког смешила, која је за сваког

имала лепу реч. Некако се поруши, стас јој се по-