Slike iz seoskog života. Sv. 3

ДЕЛИ ЈЕ.

До рата, 1876 године, могао си живети у сваком селу у Мачви, а ништа да не радиш. Да је тако било, потврдиће сваки сељак из Мачве; а, вала, потврдиће и ова приповетка.

Била тако два човека из света, па су осталиу селу Равњу. Питај их колико хоћеш: ко су и одакле су — ни један ти неће казати праву истину да га кољеш. Причаће ти ваздан и у причи ће вешто избећи прави одговор на право питање. Само су им имена знали сељаци: једном беше име Панта, а другом Станко,

Оба су били једних година, једнака раста; оба туњезгала; и да Станко није био риђ не би мого распознати једног од другог.

Како су дошли, ништа не кажу; али како су се познали и састали ја ћу вам причати:

Станко је дошао пре Панте на читаву годину. (Он је ту живео овако: дође једном домаћину рано изјутра. Назове Бога и поздрави се, па онда седне. Домаћин шта ће, куд ће, седне и он.

— Дај-де, дијете, мало ракије! — викне домаћин. Једно чељаде брзо донесе ракије и наслужи домаћину — како је у реду. Домаћин нагне, па понуди и госта.

Онда пију ракије. Станко окрене причати: како се нешто мути, како је био са једним Бошњаком што је „убио Турчина“ па побего у Србију, и он му прич'о: како је" тамо све спремљено и само се чека да српска пушка плане,..