Slike iz seoskog života. Sv. 3

ДЕЛИЈЕ 99

= Устаће све листом! Море ни жене им неће мировати! Све се то напсило на „балију“. Ни једног Турчина неће остати! Селом ће платити!

— Ама славе ти, велиш»

— Славе ми, газда!

— Једва чекам! — вели домаћин. _

— Вала, и ја! Додија ми, брате, 'вако чамовати! Пос'о се одбио од срца, па то ти је! Да ми је да плане, па пошто је живот! Не би часа часио, него бих пушку у руке, па са мојом браћом!...

— Дијете! Дај-де још ракије. И гледај-де штогод ручку !

Станко опет окрене причати о „јунаштву“, пије ракију и пљуцка све до ручка. Кад се изнесе ручак, он се прекрсти и примакне синији те се добро на'рани. Е

По ручку прилегне мало те отспава, па — кад устане и умије се — прашта се са домаћином и иде првом комшији. Ту вечера и спава, па сутра даље...

Једнога дана нађе Панту. Види да Панта још лепше прича, па тек упита:

= А где рече да је то било

= У Ерцеговини.

— А!... у Ерцеговини! Знам, знам Ерцеговце, људи су то; нема у њи муле! Па, велиш све помлатили !

— Све! — вели Панта.

= Оно... Њима је лако! Све сама брда, докле оком мо'ш видети, само брдо! До неба! Ту се препну, Турци иду џадом, а они оспу стење на њи. Помлате одједаред по стотину!

— Јес" био ти тамо... пита Панта.

— Иха!... још колико пута! Знам све стазе и богазе ка' и 'вуда... — И ја сам био! — вели Панта.

— А славе ти, брате, па каки су ти Ерцеговциг — пита домаћин Рогановић.

— Каки>... Ка' брегови!

— Их!... Још никад нисам видео ни Ерцеговца ни Црногорца — вели Рогановић,