Slike iz seoskog života. Sv. 3

30 ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ

= Иха!... Шта сам и' ја само видео! — Да ми је 'нолико сићани' парица, да питам пошто је Шабац !

Поставише ручак. И Станко и Панта заседоше те ручаше царски. |

После подне одоше код Думановића. И тамо тако исто. Пошто вечераше простреше и њима.

— Овде се добро живиг пита Панта Станка.

— Добро.

— Добар светг

= И богат!

— Ја, готово, не би ни иш'о одавде. Колико је како ти овде живиш»

— Година.

— Е, онда лепо. Нећу ни ја да идем! — Слушај!

=— Шта је» — упита Панта.

= Немој мени да квариш! = Јок!... Заједно ћемо. = Е, лепо...

Мало затим оба за'ркаше. Панта је сањао лепе снове. Као свуд га дочекују и примају лепо; свуда га часте: износе печење, прашчиће и ћурке и пилиће... Сав се распилавио кад га Станко викну.

= Шта је!

= 'Ајдемо!

— Куда»

— 'Ајдмо у комшилук. Узгред ћу ти казати како треба да се владамо...

— Добро.

Устадоше, умише се, помолише Богу и попише по једну-две, па се поздравише.

= Кад ћете доћи опет» — питају их домаћи.

— Боже здравља!... Збогом и 'валаг

— Збогом пошли.

Мзиђоше ти они лепо на улицу, па корачају господски. Рече Станко Панти: