Službeni list Srpske književne zadruge

СТРАНА 60.

сава Станковића. У збирку би ушле ове приповетке и слике: Јовча, Паза, Чок, Стојан Чукља, Кријумчар, Поремећен дан, Баба Стана, Тешка Злата, Стари Василије, Мој земљак, које су већ штампане, већином после ранијих збирака (Ста-

ро Дани, као 76 књ. Задругина, и Божји |

„Буди, као отисак из Летописа Матичина); а уз њих би, као епилог, дошла још једна, нова. Станковић је у приповедној литератури нашој најбољи познавалац људског срца и мисли, после Л. Лазаре вића, познат, највише по драматисаној песми Коштани, као песник севдаха и бола за животом. У овим приповеткама јавља се он као тумачи друкчијих тежња у животу. Има у њима личности криминалошких, али Станковић их, оним финим и тачним запажањем карактеристичних ситница и снажним, погођеним изразом, уме да оправда и представи као људе, обичне. (Он их, истина, не би тако могао одбранити пред правдом хладних параграфа, али с толико поузданијим успехом пред правдом срдаца, која умеју и хоће да погледају и у се.

5. Новеле Милутина М. Ускоковића. У збирку би ушле ове новеле: Живот и дела Данила Перишића, Лаковане ципеле, Отац и син, Три фотографије, Прве слушње, Г1од арњевима, Мали, Крај романа. Ускоковић ради на нашој књижевности има шест седам година идо сада је објавио две књиге својих цртица и успео је да заузме пристојно место међу млађим писцима. Он је несумњиво један од оних на којима остаје српска приповетка. У овој збирци Ускоковић показује ства-

ран напредак, према ранијим двема збир- |

кама. Док се раније ограничавао на краће радове, цртице, више утиске и стилску парчад, овде се са успехом огледао на приповетци, показујући способност да нађе занимљиве предмете, да их добро изведе и да их увек каже књижевним језиком. Неколико од тих приповедака, као „Мали“, „Крај романа“, „Под арњевима“ „Живот и дела Данила Перишића“

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

БРОЈ 7.

иду у најбоље приповетке што су се по-

следње три четири године јавиле у српској књижевности. У низу новијих приповедача, чије је збирке Задруга до сад штампала, дошао је сад, после Кочића, ред на Ускоковића.

6. Књига Милана Ђ. Милићевића. У њу ће се одабрати из појединих дела његових и збирака састави више приповедног, забавног карактера, и то : Божана, Кврга, На караули, Село Водоплавно, Један судњи дан, писмо о Дубровнику, (из књиге: (Село Злоселица и учитељ Миливој), једно пушничко писмо из Србије (0 Тимоку), из Хајдука и Јована Ђака. У предговору ове спомен-књиге Милиће| вићеве изложиће се живот и рад његов, научни и белетристични.

7. Вечити Младожења, роман Јакова Игњатовића. То је најбољи друштвени роман Игњатовићев, а готово и у литератури нашој до сад. У њему Игњатовић најјасније представља онај прелом који се вршио у животу његове Сент-Андреје; | ону кризу кроз коју је пролазило цело тадашње српско грађанско друштво; онај судар две генерације : мукотрпних, тврдих оцева који теку и разнежене, меке деце која расипа — те ће остати као добро | израђен и карактеристичан докуменат за интимну историју српског народа у Угарској. У овом се роману Игњатовић најбоље испољава добрим особинама својим, израженим, доста слабије, и у Милану Неранџићу, роману који му је Задруга издала као 60. и 61. књигу своју.

д. Драматшски списи Јована Ст. Поповића. У ову књигу ушле би до сад нештампане комедије Поповићеве: Родо| љупци, Превара за превару, Волшебни

магарац. Поповаћ није старији писац, чије списе С. К. Задруга издаје само из неких археолошко-филолошких обзира, "већ и с тога што ведре комедије његове имају, поред других значаја као добро | погођене друштвене слике свога времена. и праве књижевне вредности. Оне не само | не застаревају него стално одржавају ин-

cene

пен ма рат Шу а ита а 4