Službeni list Srpske književne zadruge
БРОЈ 7.
Два E
i
тимног познаваоца руске књижевности и великог првака њеног, Ивана С. Тургерева. Поука је у ХМП колу достојно заступљена одличном, разборитом књигом ХСењобосовом, Историјом савремене образованости, у преводу Владимира Ј. Радојевића, професора гимназије, и пок. Миливоја Анастасијевића, суплента.
(Ово је коло готово у свему и ново, јер су само приповетке Ј!. Комарчића просто прештампане, разуме се с облигатним коректурама у правопису. /јесме Јована Дучића разликују се од првобитних текстова, у књижевним листовима, изменама које је сам песник чинио иу коректурним отисцима. ЉБидо, који је штампан у пуном тексту, без изостављања која се чине у престављању, новина је у издањима Задругиним и по томе, што суму додате партитуре свих песама. И Ловчеви Записи дати су у сасвим новом, поуздано најбољем и најлитерарнијем преводу досад.
Према одлуци лањске скупштине Задругине, управа њена подноси овај списак шеснаест дела, која је Књижевни Одсек њен одабрао за наредна редовна издања. Из њих ће, после претреса на овој скупштини, Књижевни (Одсек, на првом састанку свом, утврдити седам за прво коло, ХУШ, остала ће се моћи употребити у Х,Х или којем даљем.
(Одабрана су ова дела: |
1. Песме Војшслава Ј. Илића. У ову, другу, завршну књигу, која ће изнети од прилике колико и прва, ући ће од краћих песама оне више хумористичне, пригодне, па већи спевови и драмске сцене: Дух, Ларови неба, Милева, Амор на селу, Рибар, Алхимичар, Колок, Усамљени гробови, Песник, Периклова смрт, Питија, Аргонауше на Лемну, и, у додатку, песме из позоришних комада „Доктор Окс“ и „Мраморна Срца“.
2. Песме Милорада Ј. Митровића, у избору, којим ће се, поред оних песама из збирака, балада и романса из Књиге о љубави, патриотских из Пригодних []е-
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА
СТРАНА 59.
и ван њих штампаних по књижевним листовима, обухватити и неке до сад нештампане, из заоставштине песникове. Како је управа Задругина предузела да уза низ издања новије приповетке српске почне такву серију и за новије песништво наше, то, после поезије Војислава Илића и Јована Дучића, прво пада ред на лепе и нежне стихове Митровићеве. Митровић је не само по времену него и по тежњама својим у поезији, по настојању да песмама својим даде што отменију, уметничку форму — најближи Војиславу. И он је песник уметник који је доста. допринео усавршењу песничког језика код нас, трубадур љубави и сло-
сама,
' боде, смелих мисли и речи.
2. Пауци, роман Ива Ћипика. (Овај млади приповедач добро је познат већ, поред осталог, читаоцима Задругиних књига и по збирци приповедака Са острва (књ. 83), у којима је живот на Приморју нашем опеван онако топло и искрено. Ћипико је, са Борисавом Станковићем, главни представник и носилац данашње уметничке приповетке српске. Овај му је роман најзначајнији рад до данас. У њему се оживљава неодољива инстиктивна љубав
' приморског сељака према груди мршаве
земље, коју мора да ради с крвавим напором и жртвама. Али их јој он не жали, јер му је живот у њима, те приноси најзад и највећу, себе сама, живот и сло-
" боду своју, убијајући трговца зеленаша
који га је паучки вешто доплео, те хоће живот да му исише, хоће да га очупа од земље, хранитељке. Роман је и иначе ре-
тка појава у литератури нашој, нарочито
· овакав, социјалан, у коме, поред сељаштва,
имате насликану и интелигенцију, трговца, жупника, чиновника, у истинским OJIHOCH-
' ма својим, са истинским, нескривеним, не-
изидеалисаним побудама у радњи, те је, и по томе већ, дужност Српске Књижевне Задруге да припомогне развитку његову, нарочито кад се прича овако уметнички, искрено и слободно.
4. Из мога краја, приповешке Бори-