Službeni list Srpske književne zadruge

СТРАНА 80.

би се измена у правцу Задругина рада, како је он желео, могла учинити само тако, да јео томе поднесен управи предлог за скупштину, према Правилима (чл. 21.), на месец дана раније. На питање г. Милана Грола вели, да Образовање воље од Ж. Пајоа није Задруга штампала, чим је откупљено с тога, што је омладински збор замолио да не смета његову, баш онда у свет пуштенпоме издању.

Г. др. Јован Скерлић. — Истиче потребу конкурса, који је Задруга расписала ове године. За развијање наше књижевности морају се стварати вештачки услови развића, јер публика ни бројно ни духовно није развијена. Једно од тих вештачких средстава јесте и конкурс Он се у нашем литерарноме животу показао врло успешан, на пр. у Народном Позоришту. Учинио је, да су преко ноћ никли нови писци и да се појавио живот у њеној зачмалој драмској књижевности. И Задруга треба да иде тим путем, у толико пре, што је у њој превладало сад модерније и талентније гледиште, да то није неко археолошко, архивско, антикварско предузеће, него установа за развијање живе књижевности. сад вољна да помаже књижевност која живи, која ствара младе писце, аи у могућности је да таквим писцима даде и материјалне и моралне потпоре, страни. Добро је што је Задруга узела за принцип, да у свако коло стави по једнога новога

Задруга је |

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

коју тешко могу наћи на другој.

писца; тако се одржава онај потребни конти- |

нуитет између старијих и млађих, којега већ нема међу Хрватима, где је читав јаз између књижевних нараштаја. На тај начин Српска Књижевна Задруга, којој је председник један човек, који пола века са чашћу ради на српској књижевности и науци, издаје једнога писца, који се тако рећи јуче појавио, Милу-

тина Ускоковића. Тиме се чини велика услуга |

развитку српске књижевности, а то је најбоља гаранција за напредак њен. вање нових писаца најбоље одржавају тај тако потребни континуитет. То је једна од нај-

Конкурс и изда- |

важнијих рефорама у Српској Књижевној За- |

друзи и њу апсолутно треба одржати. Потпредведник г. Сретен Ј. Стојковић.

— Обраћа се г. Гаврилу Јовановићу поводом | напомена његових о унутрашњем раду Задру- |

гину. Изгледа да г. Јовановић не зна Пра-

вилник Задругин, из кога би могао видети, да |

оне поделе у раду, коју он жели, има већ у њој. Спомиње поделу управнога одбора на књижевни и економски одсек, излаже делокруг њихова рада. У књижевном одсеку су само

људи неоспорне књижевне спреме, у економ- |

ском нису, истина, неки велики финансијери,

БРОЈ 8.

шина тијатЕе ава

али ипак људи који добро разумеју вођење; рачунских послова и књига. Кад се упореди ранији рад у Задрузи са данашњим, види се дај је она баш трудом тога одсека изишла из кризе; финансиске, “да је спасена, обезбеђена. |

Г. Гаврило Јовановић. — Напомиње, да је он с тога и похвалио рад управин. Понавља“ опет да Правилима добро измењеним треба: утврдити тај рад, а не чекати револуцију.

Председник г. Стојан Новаковић. Како се нико више не јавља да говори, пита. скупштину, да ли прима извештај о књижевном раду Задругину. — Извештај је примљен.

Il.

Благајник г. Хенрик Лилер на позивг. председника чита извештај о управљању Задругом и њеном шмовном стању. На завршетку саопштава, да је фонд пок. Станојла и Драгиње Петровића, који је лањске године о продаји фондовске куће Задрузи обећао код Задруге на име покојних власника тога имања створити легат од 4000 динара, после свршене судске процедуре око оснажења тестамента, одлучио повисити овај легат на 10.000 динара и да је главни старалац масе г. Стојан Д. Рибарац дао уверење, да he ce ова одлука остварити у најкраћем времену. — Скупштина је примила ово саопштење са захвалношћу. — Даље саопштава да се по недавнашњем тумачењу главнога одбора, да се у године за скупштинско признање повереницима рачунају сва кола, а не само наредна, сада тек довршило прегледање рада повереника за последњих пет година, те су, поред предложених повереника у извештају, стекли право на скупштинско признање још и г. Коста Зега, књиговођа у Обреновцу, и г-ђа Миленија П. Ђорђевића, кл. учитељица у Крагујевцу.

Затим је, по жељи Скупштине, благајник прочитао и извештај надзорнога одбора, па је председник дао реч пријављеним говорницима.

Г. Стеван Ловчевић. — Не мисли износити формалан предлог, него само једну мисао, коју ставља на срце управи Задругиној, а мисли да се не коси с Правилима њеним. Мисли да би боље било, кад би се експедиција Задругиних књига вршила не од једном свих 7 књига само једанпут годишње, већ за сваку поједину књигу засебно, чим која буде готова. Тако би се непрекидно одржавала веза између Задруге и задругара, па би та веза тако била јача и трајнија. Напомиње да дневна журналистика тако јако и потискује књигу с тога, што је у сталној вези са читаоцима. Зар неби боље било, да и Задруга разашиље своја