Službeni list Srpske književne zadruge

РПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ

Год. ЈУ.

Београд, !. септембра 1910.

Позив на упис за Х1Х коло (1910.).

Деветнаесто редовно коло књига Српске Књижевне Задруге биће септембра месеца готово укоричено тако, да ће се од 1. октобра почети и разашиљање задругарима, како то прописује пословник Задругин.

У деветнаестоме колу ови су списи:

1. Песме Милорада Ј. Митровића, избор најбољих песама његових: Мисли и снови, Књига о љубави, Пригодне песме, Пенелопа и Преводи, у редакцији Јеремије Живановића.

9. Дошљаци, роман из београдскога живота од Милутина М. Ускоковића, у издањима Задругиним нов и по предмету и по писцу; награђен на конкурсу Задругиноме.

3. Мртви Капитали, роман из живота народа нашега у Славонији, од Јосипа Козарца с предговором др. Бранка Дрекслера; прва књига засноване „Хрватске Књижнице“.

4. Вечити Младожења, роман из живота нашега народа у северној Угарској, у некада славној и богатој Сент-Андреји, најбољи роман Јаше Игњатовића, с предговором др. Јована Скерлића.

5. Критичке Студије Љ. П. Недића, књ. Ш. у којој су: Повији српски ппсци, део П. (Покушај о литерарном укусу; Јаков Игњатовић; Ст. М. Љубиша; Л. К. Лазаревић; Јанко Веселиновић), 2. Есеји (Светозар Марковић; Светислав Вуловић; Ст. Сремац; Хамлет; О Вертеру), у редакцији Павла Поповића.

6. Коломба и Кармен, занимљиве и уметнички испричане приповетке из живота талијанскога и шпанскога, од П. Меримеа, у преводу Милана Грола..

7. Задовољства у животу, од Џ. Лубока, збирка дивних мисли и паметних поука за живот исказаних пријатно и убедљиво, у преводу Драгомира М. Јанковића.

Полазећи с уверења да овим колом даје за-

другарима добру и корисну књигу, управа Задругина моли све својевредне и заузимљиве поверенике, да настану да ове године упишу још много више задругара, како би се наша књига из године у годину растурала у све већем броју и у све даље и забаченије крајеве Српства. Задруга и повереници не смеју се задовољити лањским бројем: поред већ више или мање поузданих старих задругара треба Задрузи и задругарскога подмлатка и нових извора. С тога нека повереници настану да у своме месту нађу поред досадашњих и нове задругаре, а нека уз то распростру свој рад и на околна места, у којима још нису имали задругара. Нека наши вредни повереници неуморно и по неколико пута закуцају на свака српска врата, па ће орој задругара стално расти, а Задруга се све више снажити, да свој културни задатак врши све силније. Број задругара лањскога, ХУШ кола дошао је до душе до 8.000, али је тај број још увек недовољан према културној снази српскога народа. Повереници треба да су прожети уверењем, да они нису обични продавци, већ културни радници свога народа, коме овим послом дају добру и јевтину књигу. Нарочито то треба да имају на уму свештеници и учитељи народни,

"којима растурање оваквих књига спада у нај-

захвалније послове њихова великога културна задатка. Када наши повереници буду и сами тако схватили овај поверенички посао и ако га тако буду представили и купцима, несумњиво ће се број задругара за кратко време удвостручити, те учинити да се и тиме српски народ изједначи са својим хрватским братом, који својој Матици Хрватској даје сваке године преко 10.000 чланова.

Купљење задругарских улога треба почеши одмах ш улоге што пре послаши искључиво благајници Српске Књижевне Задруге. Повереници ван Србије могу, ако им је згодније,