Službeni list Srpske književne zadruge

СТРАНА 84.

чито тражена: дела о српским земљама и о српскоме народу. Изгледа да се ту нема шта замерити управи Задругиној, јер као да је овде крив финансиски разлог; хонорари су врло мали. Врло је мали хонорар 45 динара по табаку. (После објашњења благајникаг. Лилера, који јег. Томићу приметио да је по конкурсу за поменута дела предвиђен хонорар до 100 динара од табака, г. Томић наставља :) Кад стечајем није дошла до таквих списа, Задруга треба да ступи у директан додир с писцима, и да им списе просто поручи. Он мисли да за ову врсту списа не треба много штедети, јер је преко потребно народу дати знања о њему самоме. То је све што је имао да примети. Једино још мисли да не треба повишавати број примерака на 11.000. Читаоце треба навикнути на то да се коло распродаје, и да могу остати без књига, ако се на време не јављају.

Председник објашњава г. Томићу: Управа је више радила него што је унела у извештај, зато што се о пословима, који су у току, говори у извештају мање. Задруга је из те серије имала једну књигу, али она не жели да ту серију дела цепа, јер неће да изда појединачне описе, него хоће да у једној збирци да опис свих српских земаља, и поделила би их на већи број књижевника с којима преговара. То је узрок што још ништа није изишло од тих књига. — Односно броја егземплара Задругиних издања мисли да би, ако је велика тражња, било материалне штете, ако се штампа мањи број него што публика тражи. ~

Г. Гаврило Јовановић: Успех Књижевне Задруге је такав да не може бити бољи према нашим приликама. Он ће овом приликом изложити своје жеље. Пошто Задруга излази из области обичне српске књижаре, и има тенденције велике, то с њеним развитком треба мењати и њена правила. Ми се нпр. скупљамо сваке године са жељом за идеалан напредак друштва, али на таквоме збору од два до три сахата не може се све рећи. Добро би било да Задруга држи у Београду бар преко године конференције, или по два скупа годишње, један за књижевни део, а други за финансиску страну њенога рада. Из извештаја види се репертоар за идућа кола. Он жели да се донесу принципи о тенденцијама друштва, и да управа тражи од писаца што хоће, по плану, а не да прима што писци нуде. У толико пре што се Задруга здружује с Матицама, Хрватском и Словеначком. Управа треба да изнесе принципе о програму која дела треба да обухватају издања Задругина (патриотска, религиозна, филозофска, политичка, и др.). Он жели да се то бар идуће године учини, и то план за пет или десет година унапред. — Говориће и о прошлом колу. Хоће да говори о Дошљацима М.М.

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

БРОЈ. 9.

Ускоковића. Да је он члан редакције кога листа, он би оберучке прихватио тај роман, али му се чини да у Задругу тај роман није требало да уђе. Задруга треба да чува отаџбину, породицу, религију, идеале, а кад се сва слобода да уметницима, они онда то руше. Он воли тога писца, али на другоме месту, с тога што он није за укус порока (не што је против слободнога укуса, него да би сви наши читаоци могли читати у кругу породице сваку књигу Српске Књижевне Задруге: отац, свештеник, родитељ, итд.). — Даље, у Задругу не улази довољно уметности. Задруга треба да обавештава о музици, сликарству, архитектури, естетици и др. Он мисли да се на патриотизму код нас доста радило, а литература без општих погледа неће створити образованога човека. — Роман „Мртви капитали“ од Јосифа Козарца подсећа га на лањске примедбе. Онако леп роман изишао је без напомена. Хрвати се држе Вукових граматичких правила, али не знају за остало, на чему је Вук радио. Треба оставити оригинал, а у напоменама дати обавештења о нашим изразима. То би било и за Хрвате корисно. Жели да се то уради са другом књигом хрватском. — Пита да ли ће управа данас предложити дискусију о културној заједници Срба, Хрвата и Словенаца. — Најзад говори о билансу. Мисли да би требало мало описније да се у извештају каже, колико је дато за коју књигу, реферат итд. Онда је биланс јаснији.

Г. Лазар Р. Кнежевић говори о преводима Задругиним. Задруга, која добро плаћа, не добија најбоље преводе. То питање треба регулисати овако : треба израдити програм превода из свих књижевности, у коме ће се року штампати, хонорар по табаку итд., те би преводиоци били сигурни да ће им рад бити примљен, ако буде добар. Овако изгледа да се: преводи примају према гласу преводиочевом. Ово се може израдити, јер у Књижевном одсеку има људи који познају све књижевности. Тада би било конкуренције, и Задруга би могла добити најбоље преводе.

Г. деивојин 11. Симић : Како сејезик у сваком народу пречишна, прецизује, уједначује и уопште усавршује књижевношћу, и како Српска Књижевна Задруга растура сваке године у народ највећу количину књига, то је она у најмоћнијој могућности да у томе правцу делује на наш народни језик. И како је Српској Књижевној Задрузи дужност да народу дау руке књиге критички одабране садржине, тако јој је дужност и да у тим књигама буде и што лепши, што чистији и правилнији језик. Међутим у издањима Српске Књижевне Задруге има не само погрешака слагачких, него има и граматичких и уопште језичких неправилности, нетачности и недоследности. А како наши писци

на ари па ин ан сади О пи aaa on ad siva