Službeni list Vardarske banovine
Страна 16
других потребних састојака, од којих нарочито треба споменути витамин,
Због велике количине скроба, који је добра и лако сварљива храна, кромпир је као храна у народној исхрани чак згоднији од хлеба. Кромгир исто онако као и хлеб има ту згодну особину, да се може свакодневно употребљавати, а да не огади.
Кромпир може да рађа у великим количинама, те је услед тога јефтина народна храна. Уз то се кр.мпир може боље уновчити но жито. Јер са једног дана орања земље може се добити десет“пута већи број метричких центи кромпира него пшенице. Поред житарица пшенице и кукуруза — треба увек гајити и кромпир. На тај начин ни најгора година не може бити гладна, јер се кромпаром може врло добро да прехрани и чељад и стока.
Скуван кромпир, измешан са кукурузном јармом, добра је храна за свиње. Ову смешу
свиње радије једу и од ње брже расту но од
самог кукурузг. Оса каша одлично прија и пернатој живини: кокошкама, гускама, паткама и ћЋуркама. Крава даје много више и бољег млека ако је храњена зими и кромпиром.
Кромпир добро успева на растреситој пескуши. Земљиште за сађење "кромпира треба да је добро нађубрено. За сађење треба употребити само крупан кромпир који се тако исече, да сваки комад има бар по једно окце. У колико је већи комад посађеног кромпира у толико ће боље успети.
Приликом сађења кромпира треба се служити плугом. По преораној и затим продрљаној земљи начини се једна бразда, која не треба да је много дубока. Кад се посади онда се плугом преоре једна бразда, да би се посађени кромпир покрио. Када кромпир изникне треба га окопати исто онако као и кукуруз. Коомпир се загрће кад цвета. Тако загрнут кромпир остане све до вађења.
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Број 63—64
Помоћник Бана
На место г. Драг. Тодоровића, помоћника Бана Вардарске Бановине, који је премештен у истом звању за Дунавску Бановину, дошао је на. његово место г: Јанићије Красојевић. Г. Тодоровић је задужио нашу Бановину солидним и преданим радом, а г. Красојевић обећава да ће бити, као и његов претходник, одан сарадник Господину Бану Вардарске Бановине.
Књижевност
Изашла је из штампе књига 2. Тодора Крајничанца „Циљ и развој задру.арсп ва“, која садржи задружни живот у свима земљама, и у којој се третира и задругарство код нас. Садржај књиге је подељен на осам глава са следећим насловима: Еволуције задругарства у Немачкој, Француској, Канади, Русији, Србији, Југославији, Данској и Чехословачкој; Просветни проблем задругарства; О аграрном питању;
„Пољопривредни кредит и задруде; Задружни
покрет у Јужној Србији; О аграрним заједницама; Задруге за пољопривредни кредит у ]. Србији; О задружној гкцији на Југу. Књизи је приложена једна карта кретања задругара и пословања у задругама 1927. год.
Књига има око 200 страна и врло је укусно опремљена, те се као таква препоручује сваком јавном раднику.
Претплата стаје 15 динара и може се слати непосредно писцу на чековни рачун бр. 81.407.
су о о Те о Ооо ово о Пе оФОЈ
НАЈБОЉЕ
·- Од гуме и месинга -
по пропису израђује
ГРАФИЧКИ ЗАВОД
! п. 2—2
Ф
[5
Ва штампарске послове обавља строго технички и по умереној цени. ==
(Кох
95
У п ЕБСКОВШЦ У
Властик Службеног Листа је Банска Управа Вардарске Бановине у Скопљу. Штампарија и књиговезница Василија Димитријевића — Скопље, Краља Петра -- Телефон 182