Službeni list Vardarske banovine
Број 63—64
Кретање заразних болести на територији Краљевске Банске Управе Вардарске
Бановине
За време од 1. до 28 фебруара 1931. год. 5 зе 5 „| око ЈЕ ОБОЛЕЊА об Еве 2 2 ов“ О |Е|Е|е „| Беби Науа ____|_|_ | |__|__ = А Уапојауса ___|-| |||.
„3 Твурћи ехапћета | 4 | 4 ___|- 4 „4| Турћиз гесцгепз__|_| | _|__||__ 5] Тарвиз абдопипан | 41 12) 53 28. 124 6) Пузетшела ____|- 1 5) 6) 1 14 | 5сапанпа ______|| 28) 58106) 55 14,37 „9 Ртреепа еј: Стопр—| 32 42,74 38 8,28 9] Епсервани Јећатаса| || |||
Метшпо согеђго зр:-
10] панз ердепне. __| || |_|_ Рета ____| | | | || 12] Етузреја5 _____| 1414 2815. 112 13) Роботуен а асша | 1 12: | 2 КА арена пи И О и А 15] Аптах _____| | 785) 21 16] Ттасћота _____ | А 50 | !
— 18] Герга |
Из Одељења за социјалну политику и народно здравље у Скопљу У! Ме 6577. 9. марта 1931. године.
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Страна 9
Конкурс
Водној Задруза за Мелиорацију скопског поља потребан је један стални хидротехничар за спровођење радова на мелиорацији Скопског поља и један секретар, који ће истовремено вршити и дужност благајника Водне Задруге. Молбу са потребним документима по чл. 12 Закона о чиновницима доставити Водној Задрузи најдаље до 15. априла тек. године.
Принадлежности хитротехничара су годишње динара 18.000. —, а секретара- благајника динара 12.000—
Наступ службе 1. маја тек. године,
Првенство имају лица, која су лично ваинтересована у Водној Задрузи и која имају најмање две године праксе.
Из канцеларије Водне Задруге за Мелиорацију скопског поља Бр. 81. од 28. марта 1931. године у Петровцу — Скопље. |—1
јавна продаја
На дан 25. априла 1931. год. у 3 часа по подне одржаће се у просторијама Француско Српске Банке Скопље, јавна продаја из слободне руке, доле описатих непокретних имања:
1. један дућан у Зајечарској улици Бр !;
2. једна кућа са плацем у улици КарађорЂевој Бр. 19. и
3. један плац преко пута Учитељске Школе (Идадија).
Позивају се интересенти да тога дана узму учешћа на овој лицитацији. п. 1—2
НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО
Соколство
— Свршетак 3. Досадањи рад
Пре три године док нису се основале соколске чете, имали смо села у Херцеговини запуштена, разрована свим социјалним болестима, које се јављају код народа, који почима да пропада. Али било је добрих осетљивих људи, који су плакали за народом који је почео да пропада и да га нестаје.
Данас су међутим прилике другојачије. Наша херцеговачка села после добро организованих соколских чета пропевала су. У њима је пробуђен онај витгшки дух, забрујале су понова гусле, које су наше дедове покретале да губе животе за високе идеале.
Данас сеоска омладина тих села блишти чистотом и лепотом душе, она је облагорођена соколским врлинама, и улева нову наду у бу-