Službeni list Vardarske banovine

Страна 6

СЛУЖЕЕНИ ЛИСТ

Број 75

НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО

ДОМАЋИЧК течаје6

Господину Бану Вардарске Бановине Скопље

Према Вашем наређењу присуствовао сам испитима на домаћичким течајевима у Царевом селу, Пробиштипу и Дебру ио постигнутом успеху част ми је поднети следећи извештај:

На свима испитима ученици су показали солидно знање из домаћинства, хигијене и општег образовања, али је најбољи успех постигнут у Пробиштипу, где је 16 неписмених ученица научило да пише и чита. Чистоћа језика

које су ученице одговарале била је изненађу-.

јућа нарочито у Пробиштипу те сам учитељицама у Ваше име захвалио на уложеном труду.

У Пробиштипу сам улазио у домове уче-

ница и том сам приликом констатовао да су по савету својих учитељица ученице окречиле куће и начиниле примитивне кревете од дрвета. Ипак примена стеченог знања на курсу иде теже због тога што су саме куће нехигијенски начињене.

Начелници срезова уложили су доста труда око течајева, веома су задовољни са игходом истих и траже, да се са течајевима продужи, како би могли да се одрже течајеви у Злетову, Трабадовишту и у Дебру. Течај би у Дебру био искључиво за муслиманке и био би први те врсте у држави.

Учитељица у Дебру г-ца Андрејевић није се показала солидна у раду и понашању, те се више неће узимати у раду као наставница.

Шеф отсека за пољопривреду и сточарство

Ж. В. Милојковић, с. р.

Аранђел Стоиљковић

Уништавање корова

Сваки пољопривредник тежи да има своје усеве најбоље и чисте како за своју употребу тако и за продају, Ради овога он се мора трудити да подеси све повољне услове да његови усеви даду најповољније резултате и да се његов рад око гајења и производње ових најбоље исплати, т. |. да се са што мање уложенога труда око гајења ових добије што већи принос и приход. Да би ово постигао пољопривредник се мора трудити да отклони све оно што би напретку и приносу његових усева сметало.

Као једна од највећих сметња пољопривреднику у производњи свих усева, а нарочи-

то житарица и трава, јесте коров који расте по његовим усевима.

Шта је то коров Под коровом, у ширем смислу, разумемо све оно што расте у једном усеву, а што није по вољи пољопривредника, па ма то биле и културне биљке, ако се нађу у усев друге врсте. Гако на пр. када се нађе у усеву пшенице по која биљка овса, ражи, јечма или која друга културна биљка она је коров за усев пшенице, јер тамо расте противу воље пољопривредника, који тежи да има усев пшенице чист од сваких других примеса. У ужем смислу под корсвом разумемо биљке, које не спадају у ред културних и корисних биљака за пољопривредника.

Какве штете наноси коров културним биљкама, а отуда и пољопривреднику 2

Коровљеве биљке, као и културне биљке за свој опстанак и напредак требају хране, влаге, светлости, топлоте, ваздуха и простора.

Храну оне узимају делом из ваздуха, а већим делом из земље. Ону коју оне узимљу из ваздуха она је неизцрпљива, али ону које оне узимају из земље она јеу ограниченој количини и као последица тога она временом. нестаје те према томе не достаје за опстанак и пун развитак културних биљака, Из овога излази дакле, да коров исцрпљује из земље оне материје које служе за исхрану културних биљака и ове лишене довољне хране не могу ни дати довољан принос пољопривред-

· нику, који гаја ове културне биљке а читавој

народној привреди, доноси штете.

Коров и културче биљке требају влаге, јер ова служи за то да раствара хранљиве материје које биљке примају за своју исхрану из земље. Затим она служи као храна, а поред овога она у топле дане служи и као расхлађујуће средство биљноме ткиву. Познато је, да све биљке за време њихова пораста, траже велике количине влаге. Тако на пр. за производњу једног килограма суве материје код биљака потребно је, да кроз њихово ткиво прође око 300—700 кгр. воде или за производњу једног кгр. зрна кроз биљно ткиво прође просечно око 800—1200 кгр. воде. Из овога дакле видимо, да су за пораст биљака потребне огромне количине воде коју биљке путем корена узимљу једино из земље. И сада, како коровљиве биљке требају влагу за време њихова пораста, то ове искоришћавајући влагу за свој пораст лишавају влаге културне биљке зашто се оне не могу довољно развити нити дати пун принос,

Коровљиве биљке шкоде културним биљкама и тиме, што оне у усеву заклањају светлост и заузимају простор те с те стране сметају да се културне биљке могу само несметано раввијати — ширити, т. |, оне заузимљајући простор гуше културне биљке.

Сем до сада изнешенога, коровљиве биљке наносе пољопривреднику и његовим усевима штете и у много другом. Оне служе као скло-