Službeni list Vardarske banovine

Број 98

из Битоља преко Велеса стигао је 9. у вече на преноћиште код с. Орашца. 5. корпус под командом Кара-Саид Паше маршујући из Солуна преко Штипа и Св. Николе доспео је 9. октобра на преноћиште код с. Мургаша, Сваки од ових турских корпуса имао је по једну низам· ску и по једну редифску дивизију и по један стрељачки пук ван дивизијског састава као и корпусну артилерију.

Намера Зеки Паше, команданта турске Вардарске армије била је да се 7. корпус држи одбранбено и да на себе привуче што више српских трупа а да са 5. и 6. корпусом нападне српско лево крило код Нагоричана, дохвати се гребена Карабичанског и потуче !. српску армију пре сједињења њеног са Пи. армијом.

ЈУ. Ток битке

10. октобра. Увод у борбу 10 октобра отпочела је наша коњичка дивизија око 6 часова изјутра када је послала извиђачке. ескадроне на Зебрњак и Клечевце који око 7 часова потпадоше под јаку ватру турске пешадије и у нереду се повукоше натраг. Трупе 6, турског корпуса прешавши рано Пчињу подилазиле су рано око Т часова ка Зебрњаку а 13. низамска дивизија ка (ртевици. Командант Дунавске дивизије !. позива мислећи да су то слабији турски делови пошаље 1 батаљон 18 пешадиског пука да ове делове протера и заузме Зебрњак. тек што се овај батаљон кренуо подпаде под јаку унакрсну ватру Битољске редифске дивизије и 13. низамске дивизије и у нереду се повуче натраг. Турци навалише свом снагом на трупе Дунавске дивизије које се с муком држаше на висовима Нагоричанским. Видећи да ће његово лево крило бити обухваћено, ксманрант Дунавске дивизије |. позива пошаље 7 пук да заустави покрет Турака са те стране. Кад је 7 пук избио на Сртевицу са северне стране Турци се већ беху дохватили гребена Сртевице са јужне стране. Наста очајна борба која одмах у почетку достиже велику жестину. Стрељачки стројеви и српски и турски приближише се један другоме до на 300 корака. Одједном Турци подигоше пушке у вис и истакоше беле мараме у знак предаје и тако кретоше напред. Српске трупе обуставише ватру и известан број официра са командантом пука на челу пођоше напред да са турским официрима уговоре услове предаје. Када дођоше на 100 корака Турци одједном легоше и отворише снажну ватру. Командант 7 пука потпуковник Александар Глишич погибе, један командант батаљона би рањен а јидан заробљен, а остали официри који су били с њима разбегоше се на све стране. Код српских трупа наста пометња, Али после кратког времена чврстином старешини наше се трупе приближише и отворише снажну ватру. 7. пук је покушао у два. маха извршити јуриш али без успеха, У таквој ситуацији паде и ноћ. Да би загарантовао одржа-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 3

ње 7. пука на Сртевици командат Дунавске дивизије ојачао га је са једним батаљоном 8 пука: борба је овде трајала са прекидима све до два часа по поноћи кад се утиша.

На десном крилу код Моравске дивизије !. позива, овога дана било је борбе све до 3 часа по подне. Само је артилерија дејствовала, тежећи да потпомогне одбрану дунавске дивизије, чиме је изазвала јаче дејство турске артилерије противу себе. Око 3 часа по подне крене се цели 7 турски корпус у нападу против Моравске дивизије |. позива. Како је фронт ове дивизије био велики око 6 километара тражен је и одмах добивен 5. пешадуски пук из Дрин: ске дивизије који са два батаљона продужи лево крило Моравске а са два батаљона дође у њену дивизиску резерву. Исто тако тражен је и добивен из Тимочке дивозије 13. пешадиски пук који се утури између ! и 2 пешадиског пука. Но око 4 часа по подне батаљон из ! пешадиског пука под командом мајора Милана Маринковића изађе из својих ровова и крете се напред према Турцима. Са собом повуче и остале батаљоне 1 пука и делове 16 пука који су били лево од њега, протераше слабије турске делове уназад и зауставише се и утврдише на 100—200 м. испред турских положаја. При овоме погибе мајор Маринковић, Овај покрет 5'/, српских батаљона учинио је силан утисак на Турке. Турски официри са Ре жановачке косе посматрали су овај покрет и дивили се храбрости српске пешадије.

Два часа после заласка сунца резервисти Скопске редифске дивизије иешто под утиском овог нашег напада и чувши да су Срби заузели Приштину и наступају ка Гиљану напустише своје положаје и побегоше својим кућама да чувају своје (домове) хареме. Командант ове дивизије Кадри Паша повукао је своју артилерију са положеја да не би пала Србима у руке и лично је дошао у штаб 7 корпуса у стару касарну да га извести о томе. Одмах су скупљени сви жандарми и упућени на место побеглих резервиста Скопске редифске дивизије. 19. нисамска дивизија остала је на своме месту у Режановској коси.

11. октобра према наређењу Врховне команде српска !. армија имала је да заузме Куманово, Према томе наређено је, да Моравска дивизија преко Режановачке косе избије на линију Матејич— Дуге њиве— средња _Корија Дринска дивизија имала је да заузме Зебрњак и преко Пројеваца избије на Агино село. Дунавска дивизија |. позива имала је да заузме Зубовски Рид. Тимочка дивизија !!. позива имала је да наступа позади десног крила Моравске дивизије а Дунавска дивизија |!|. позива имала је доћи у Младо Нагоричане. Коњичка дивизија имала је да продужи извиђање ка Павлешенцу. На основу ове заповести Мораска дивизија кренула се је у напад у 6 часова у јутро. Како је била у блиском додиру са Гурцима,