Službeni list Vardarske banovine

_ Страна 4

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 98

разви се одмах јака пушчана ватра са обе стране. Турске батерије са Режановачке косе "и с. Лопате јако су потпомагале одбрану своје

пешадије, те наша пешадија застаде. Моравска ·

артилерија приђе турским положајима на два километра и отвори на њих снажну ватру.

Наша пешадија крете се у напад. Турци не.

могоше да издрже овај напад и ватру наше артилерије и око 16 часова напустише положаје на целој линији ове дивизије и побегоше ка Скопљу. Кумановско поље између железничке станице и вароши Куманова беше прекривено турским бегунцима који претстављаше одличну мету за српску артиљерију. Групе Моравске дивизије заузеше Режаничку косу и избише на линију Матејич— Дуге Њиве—Биљанозце. Дринска дивизије кренула се са Карабичанског виса зором 1!. октобра и то: 4, пешадијски пук у 3 часа правцем Зебрњак—Пројевци држећи лево весу са Дунавском дивизијом а у 5 часова кренуо се 5. пешадиски пук држећи лево везу са 4. пешадиским пуком а десно са Моравском дивизијом. Позади 5 пука ишао је 6. пешадиски пук а позади 4. пука 17. пук, Дринска артилерија потпомагала је покрет своје пешадије али због велике даљине, у три маха и мењала је свој положај и око 9:/, часова подишла је непријатељу до на 1! 2 километра. Потпомогнути снажном ватром своје артилерије пукови Дринска дивизије кретоше

се напред и око 11 часова изврше јуриш на.

Зебрњак. Турци покушаше да се одрже на његовој задњој ивици али без успеха. Налет Дринске дивизије био је тако снажан да се Турци у нереду повукоше делом ка Скопљу а делом ка Велесу. Пукови Дринске дивизије заноћили су у предстрашном положају на левој обали Кумановске реке код с, Пројевци.

Дунавска дивизија !. позива није могла извршити наређење да нападне Турке 11. изјутра јер беше у рану зору овога дана нападнута од Турака. Овога дана са стране Турака уведена је у борбу и Штипска редифска која је прошлог дана била у армијској резерви. Она наступаше обема обалама реке Пчиње у обилазак левог крила наше |. армије. Дунавска дивизија !. позива с муком се одржавала на својим положајима а 7. пешадиски пук на Сртевици беше дошао у критичну ситуацију. Око 10 часова. пре подне појавише се пукови Дринске дивизије |. позива и продужише лево крило Дунавске дивизије !. позивн а један се пук утури између 7. и 18. пука. Настаде жестока борба са обе стране. Турци енергично покушаше да обиђу наше лево крило, али их коњичке дивизије [која беше сјахала за борбу пешке на левој обали реке Пчиње заустави у овом покрету. Борба је са променљивом срећом трајала све до 16 часова када се Турци повукоше ка Орашцу и Мургашу видећи да се њихови повлаче на целој линији. Турци су овде повлачење извршили у реду јер су имали још

свежих снага из Штипске редифске дивизије који укочише покрет коњичке и Дунавске дивизије П. а Дунавска дивизија !. позива беше дотадањим борбама јако заморена те није имала снаге да гони.

Губитци наших трупа у Кумановској битци били су око 5500 људи. Турски губитци били су знатно већи. Турци су оставили у нашем ропству 2.000 људи— војника, једну заставу, 61 топ, 6 митраљеза и велику количину оружја и муниције, растурено по целом Кумановском бојишту и на Кумановској железнич-

кој станици. Командант пуковник, Гавр. Маринковић,

Кичево

И.

Радње су пуне трговачке робе, а међу овима има и неколико врло лепих и модерних дућана. Пред једном продавницом угледах корпу са кромпирима, те упнтах шта стаје кило и не мање се изненадих чувши одговор: четири динара! Скопље је познато са својом баснословном скупоћом, чиме односи рекорд у нашој држави, па ипак у Скопљу су кромпири два, а у Кичеву четири динара килограм! Распитујући се за узрок овој појави, дознао сам да се ти кромпири довозе чак из Гостивара, пошто се апсолутно нигде у овоме срезу не саде! Чудна ствар. јер кичевска околина и поред лепе равнице, долази у ред пасивних кра-_ јева наше државе, те се и нехотице поставља питање шта раде наши агрономи или пољопривредни референти којима је дужност да се старају и о томе, да шире у народу сво оно културно, трговачко и друго биље, нарочито у данашњим приликама, а специјално за овај крај, који увози жито и храну из других области наше државе. И размишљајући о овом важном питању, ја се нађох у бановинском расаднику, који ме је необично интересовао, јер ове установе треба да препороде наше крајеве.

Бановински расадник се налази крај самога Кичева. Он је подигнут на месту, где је некада било турско гробље, а захвата у површини три хектара и седамдесет и осам ара. Основан је 1926 године. На посетиоца оставља врло пријатан упечатак. Од воћних садница има крушака, јабука, шљива, кајсија, брескве, трешње и нешто кестена и бадема. Народ се постепено навикава да се заинтересује за подизање воћњака. Почетком ове године продато је народу 3300 комада младих садница, и то по врло ниској цени. Кајсије и брескве по. 3, а остале по 2 динара од комада. Овим расадником рукује инжињер агроном г. Рисга Спирић, уз припомоћ г, Радомира Рудинца. Неоспорнб је да је на овом пољу урађено прилично, но не онолико, колико би се с правом.