Službeni list Vardarske banovine

мит

Број 98:

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 5

=

захтевало с обзиром на велике потребе наших крајева, који су колико до јуче стењали под тешким петвековним ропством. Зато се од руковаоца оваквих добара са правом тражи да буду неуморни апостоли практичних знања која ће преносити у народ. Питам има ли дуња, али добих негативан одговор. Потражих да ми покажу саднице охридских трешања, које су свакако најбоље у нашој држави, али и ако је Охрид тако близак, њих нема, јер их нико није ни засадио. Желео сам да видим саднице тетовских јабука, најбоље на нашем полуострву, које се свуда цене више од свих осталих врста, а нарочито у Цариграду, Солуну, Смирни и другим већим градовимн, али сазна“ дох да нема таквих садница, и ако је Тетово тако близу.

Бадем се свуда јако цени. те га зато им увозимо из иностранства дајући велике своте новаца туђинцима, но и поред тога што може успевати готово по свима крајевима наше бановине, ја нисам имао прилике да видим да му се поклања она пажња коју заслужује. Јер га већина пољопривредника не сматрају за воћку, а шумски стручњаци пак држе да му није места међу четинарима и буквама и док они расправе то питање, хоће ли се обратити пажња и овоме дрвету. ми ћемо и на даље куповати бадеме из Италије и Француске. Ми имамо много користи и од ораха, који срећом успева и по кршевитим пределима, али и о њему се води толико исто рачуна колико и о бадему. Уво: зимо из Француске и лешнике, који се тамо гаје као код нас остало воће, али наши шумари веле да је то шибље, не и шумско дрвеће, те га избацују из шумских расадника, а исте је судбине и код оваквих, пољопривредних, расадника, који се отресају и лешника, и дудова, а да не постављамо овде и проблем лековиших биљака, које би могле да побуде велики интерес код наших стручњака, јер би њихово интензивно гајење допринело знатвим приходима нарочито на данашњој кризи. Треба се довијати и као што нагласисмо, треба бити практичан у раду који ће бити само у томе погледу плодоносан. јг дубоко верујем да нико неће пребацити ма коме нашем агроному, среском референту, управнику бановинског расадника, ако се одлучи да на једном крајичку расадника засади по два три примерка разних врста американске лозе ради огледа, које Не брже и боље прилагодити средини и поднебљу дотичног среза, те да се тако опробане, препоруче примерци, који ће боље успевати. Нити ће икоме пасти на памет да замера што је засађено нешто бадема, ораја, дуда, кестена и лешника; на против такво одступање од уобичајених принципа може бити само корисна и похвална акција која ће бити од велике користи нашој земљи.

Друго питање које ме је необично интересирало, то је јавна безбедност. Ради тога сам потражио среског начелника г. Мутавџића, ко-

ји ми са необичним задовољством рече да је у целом срезу савршен мир, ред и поредак. То исто сам могао чути и сд г. Драгољуба Милошевића, претседника првостепеног суда, који је необично и одушевљен при помисли да служи у крају где је народ тако миран, добар, вредан и честит. Надлежност овога суда обухвата кичевски и поречки срез, затим две општине среза галичког и једна горњополошког. У суду су три судије и претседник, а једно место је празно, непопуњено. У прошлој години било је око 600 претреса колегијалних и појединачних, но судећи према досадањем раду, тај број се стално смањује. Има нешто убистава, но ова су из крвне освете и то код Арнаута, код којих се ипак осећа знатна разлика, јер се, под утицајем модерног уређења наше државе, све већма губе старе предрасуде и рђави обичаји, као што је на пример крвна освета. Пада у очи да је овај суд највише запослен са шумским кривицама, а вероватно је да је ово општа појава у нашим крајевима.

Познато је да је Јужна Србија колико до јуче стењљала под тешким столетним ропством, када се није обраћала потребна пажња шумарству, те није чудо што је то данас готово најсиромашнија област са шумама. Сада се стварају нови закони, уредбе, прописи и наредбе, које имају за циљ да се шума експлоатише што рационалније, са највећом штедњом, како би наш: народ, у скорој будућности, добио у шумарству, знатну привредну моћ. Закони ма колико били строги, никада не могу бити не симпатични народу, ако му се објасне бар оне одредбе, са којим појединци долазе често у сукоб. За то је света дужност првенствено шумских органа, а по том општинских власти и осталих државних службеника да обавештавају нашег сељака и грађанина о свима прописима. нових закона, јер само тако радећи, ми ћемо доказати да смо достојни градитељи нашег савременог државног живота и прави и истински народни пријатељи.

Организација пољопривредне производње

Природа је од вајкада била један од главних фактора производње. Са економским 'и привредним петурбацијама, привредни живот добија нове појмове а потребе човечанства се шире, да у предузећа улазе капитал и рад.

(Са почетцима трговине, уводи се координација привредних грана у које ипак неравномерно струје капиталије, што доводи до дисхармоније у привредном животу, да се још у прошлом столећу јавља депресија у економском развоју. Наступа неравнотежа у произ-

"водњи и потрошњи“ и борба конзумента са

продуцентом, што диноси аномалију у при-