Službeni list Vardarske banovine

Број 111—112

улажући невероватно тешке напоре око клесање воденичног камена и кад се ова; извади из подземних мајдана, прода се за седам до досет банки! Тако се овде једна надница хвата просечно по десет динара! Ово се камење троши по нашој бановини. Купује се за воденице поточаре, али се езвози и за Бугарску, где се тамо продаје један камен и по хиљаду динара. Као и свуда, главна зарада иде у џепове трговаца.

Па ипак, и поред оволике сиротиње, Лесновци су подигли ванредно лепу школу од тесаног камена, само ће им требати помоћ и са друге стране, да је доврше. Данас је сеоска школа у згради Лесновског манастира, где се налази из давнина. Сада је учитељ Петар Ђукић, који предано обавља свој посао. Ученици су бистри, окретни и врло прилежни, они по свршетку основне школе остају код својих кућа, да по традицији, прихвсте мученички посао својих предака, јер, да се даље школују, нема се од куда, сиротиња гуши ове вредне и честите људе, које је и Бог заборавио.

_Близу нове школе је подигнута и жандармеријска станица, која је такође од тесаног камена, лепа и врло солидна грађевина. Ова је још лепша, када се уђе унутра и уочи један изванредан поредак, савршена чистоћа и ретка дисциплина, која влада код ових чувара јавне безбедности.

И социјални и државни је интерес, да се на неки начин помогне овоме народу, који то са пуно права заслужује. За сада би требало оспособити пут за Кратово за колски и аутомобилски саобрађај, како би могли Лесновци са мање тешкоће и риска извозити своје ка. мење у западне крајеве кратовског среза. Осим тога то би: учинило да се развије и туризам у овоме крају, јер пут од Кратова до Леснова води кроз ретке дивљине, те ће и то поред Лесновског манастира, привлачити путнике. Тако исто поставља се и проблем Задруге, које би питање изискивало озбиљне студије с обзиром на практичне и осетне користи. Ранијих година био је такав један покушај, али је место очекиване користи, следовала знатна штета, те су сада сви Лесновци велики скептици, али ако се нађе какав солидан родољуб, који би се својски и са одушевљењем заложио за ову ствар, ми верујемо лепом успеху и резултатима, којим ће бити задовољни сви сељаци овога села.

ЈТ,

Пољопривредни течај у срезу Криво-паланачком

Кр. Паланка 31-ХП 1931 г.

Као и сваке године, тако и ове а у смислу

чл. 16 Закона о унапређењу пољопривреде,

ових дана је. отпочео шестонедељни зимски

пољопривредни течај у селу Градцу — општине Криво-паланачке,

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 5

Течај је отворио у недељу 20 децембра срески начелник г. Јоксић, а призив Св. Духа, као и освећење извршио је градачки свештеник. Ово срески пољопривредни референт г. Митровић одржао је једно успело предавање „Садањи и будући проблеми сељака и решење привргдне кризе“. )

И ако је дан. био хладан са вејавицом и ветром ништа није сметало да се из удаљених села по 2— 3 сата од Градца сакупе 150 људи, чују нешто корисно, измењају мисли и излажу своје мишљење, тако да је цео церемозијал

„изгледао свечан и јединствен...

Течај посећује 120 најмлађих пољопривредника, — будућих ратара и домаћина. Они ће поред пољопривреде и задругарства чути много корисних и поучних ст-ари из хигијене, ветеринарства, неге и подизање шума, као и из просветно васпитних метода. |

Сматрајући ову врсту пољопривредне пропаганде, као једну од најбољих, овај ће течај имати успеха да пренесе сва корисна знања на још мрачне кутке села, доносећи општи прогрес тежака и државе.

Течај ће водити срески пољопривредни референт г. Светозар Митровић, који ћа у предавањима посветити нарочиту пажњу сточарству и воћарству, а друге предмете по својим струкама, предаваће остали референти.

Светозар Митровић срески пољопривредни референт Крива - Паланка

Паше старо воћарство

Из привредне историје се зна да воћарство датира још из каменог доба, а да све дивљаке ничу и самоникле расту по шумама, те се са зачетцима прве културе света преносе и пресађују на одређена места „воћњаке“!

Изгледа да је од првих воћних врста била припитомљена јабука, јер неке угљенисане кришке, које су у ископавинама нађене доказују, да је она нарочито припремана да се суши и конзервише.

По насељавању Балканског полуострва Срби су затекли извесне воћке, па су ихи даље продужили да гаје, дајући им имена места, одакле су и дошли. Ово се може и пој мити по мноштву дивљака око нераскрчених међа и утрина.

Први расадници племенитог воћа налазили су се на југу Балканског полуострва — у Грчкој и отуда постепено плаве Бугарску и остале делове северно. Међутим воће наше бановине изгледа да је највише дошло из Тракије, гдеч су поједине. сорте гајене и на неколико стотина година пре Хркста, што до-