Službeni list Vardarske banovine

Страна 6

казује Хипократова вештина у проналаску калемљења и облагорађавања воћака на 400 година пре Христовога рођења. Салон и Дракон у својима законицама о воћарству прописују смртну казну за онога који украде и посече воћку. |

Цар Александар је велики поборник воћарства онога доба, те је његовом заслугом пренесено мчоштво племенитог воћа у Грчку, Тракију и Македонију. и

Према овоме може се поуздано тврдити, да је први племенити расадник нашег воћар-

ства јужни део Балкана. Но, неоспорно нај--

веће заслуге за ширење ове гране припадају феудализму, односно манастирима, властели и владарима. Феудални поседници, као што им је „високост“ налагала а да не би били жељни „земаљскога плода“ гајили су најфиније сорте воћа да се и о ручку и о вечери засладе.

Црквене поглавице издавале су наредбе, упуте и фермане за гајење и ширење воћарства, а манастири оснивају прве воћарске школе за наобразбу деце велепоседа. Они гаје најфиније сорте за своју братију, за болесне и за намернике-путнике, властелу и владара.

Владари онога доба такође на својим дворовима гаје „царске сорте“ за дочек великих гостију.

Из овога се види да култура воћарства наилази на љубитеља гајења и ранијих векова и наравно развија се несметано кроз све природне и привредне буре.

У нашем народу данас постоји мноштво и то врло лепих сората воћа, са различитим називима а макар и истим особинама, што наравно доноси пометњу у изради неке врсле · помологије.

Постоји мишљење да су нам Турци донели најфиније сорте воћака, те су они повећали број сорти, а ово су они могли учинити и зато, што је њихова државна територија обухватала Малу Азију и велике просторије старог културног Истока, као што су Месопотамија, делови Перзије, Мисир и Северна Африка, што и данас сведоче многи турски називи.

Ја ћу овде прегледа ради изнети неколико сората јабука и крушака и осталих воћних врста, које се гаје у срезу Кривопаланачком, што ће згодно мислим послужити за прилог неке будуће „националне помологије“ а специјално изучавању воћних врста на Југу.

Јабуке: !

1. Чингенеалмаси (циганска јабука). Плод је средње крупноће, боје црвене. Месо тврдо и кисело. Чува се добро. Роди сваке године. Зри месеца октобра. Дрво је високо. Вредност локална.

9. Џангрдалмаси (што ће рећи јабука у којој семенки при зрењу чангрљају). Плод жуто-црвене боје, дугуљаст, Месо бело кисе-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 111 12

% 3 "ласто. Зри у октобру. Дрво високо, круна пирамидална. Вредност локална. '8. Калканделе и караканделе. Ове две сорте су само варијетети тетовке. Нрва, је крупнија, црвене боје а друга је затворена црвена и слађа. | 4. Першина јабука. Плод крупан, дугуљаст и црвене боје. Месо сочно и доста слатко.

„Зри у октобру.

5. Ђелиналмаси (невестинска јабука). Име је добила по томе што се је ваљда давала невести младој. Плод има крупан, црвене боје и мало накисео. „Руменка како девојче“! Може се чувати преко целе зиме. Дрво је високо. Зри у октобру. : + ;

6. Памукалмаси (мека јабука-памуклија). Плод има средње крупноће, мало дугуљаст, но више округао и пругаст. Месо мекано и троши се те се слабо чува. |

7. Лекеалмаси (пегава јабука). Плод има средње крупноће, округлога облика. Боје је жуто-златне попрскан бакарним пегама. Месо је чврсто и накисело, те се највише употребљава за слатко. Зри такође у октобру. Дрво је високо. Захтева добре и јаке земље и присојне стране.

8. Акпетрич (заиста из Петрича). Она се појављује још у једном варијетету као „карапетрич“. Плод крупан, дугуљаст и жуте боје као лимун. Добро се чува, те се јако цени. Плод је сладак и миришљав. Цвета у априлу а зри са осталима. Мана јој је што не роди много, односно слабо замеће, и што има дрво врло крто. |

9. Јералмаси (приземна). Плод крупан, сладак и миришљав, зелене боје. Зри у лето Врло је ниска | метар,

После ових сората имаде и наших назива но врло мало као: петровка, илинка, босанка и других.

Крушке:

1. Каргабунија (чавкин кљун). Плод има ситан, дугуљаст п жуте боје. Месо слатко и зрнасто. Дрво високо. Сазрева рано.

2. Татли-рашка (слатка). Плод има средње крупноће, округао но више пљоснат, Месо бело и зрнасто а покожица жута. Зри у јулу месецу. Дрво је високо.

8. Богачка (задављује кад се једе). Плод има крупан зеленкасте боје. Месо тврдо и зрнасто. Троши се као гњила. Зри у августу.

4. Инџпрармуди (од арапске речи „инџир“ — смоква). Плод је средње крупноће, округао и жуте боје. Месо зрнасто и кад угњили баш је као смоква. Дрво је бујно.

5. Тусусармуди (неслана крушка). Плод има крупан, дугуљаст жуте боје. Накисела је. Зри у августу. Дрво је бујно. !

6. Јусни-Јусуф. (Ово је сам варијетет прве. Име је добила по некаквоме беју Јусуфу који ју је гајио на своме чифлаку). Она је много слађа од прве.