Službeni list Vardarske banovine
хом решити једино подизањем сило-јама, силокомора и сило-торњева код вепих задружних органисација, на чему се почело радити од 17590 год. 10. је за овај народ новина, као што је била новина за северне крајеве пре седам година па те шко продире ма да је бановина и министарство иввестирало у виду помови народу око зоо о0л=динара прошле и претпрошле године.
живинарство у вардарској бановини доста добро напредује, нарочито у олизини вељих вароши, јер сељак уновчи живину и јаја. Раније је покуавано увести стране и крупније расе али су ве“ вина угинуле од туберкулове и других болести. Једино се одржала плимут-рок и по негде род ајпанд. показало се да је и код живине најправилнији рад на унапређењу ако се почне селекцијом домаће расе, па је у томе правцу тај рад и упубен од пре две године. Досадањи резултати дају много наде на успех. Селекција се врши првенствено у бановинским усатновама, па бе се онда пренети и у народ.
РИибаРСТВОо
Због три велика језера рибарство је важна
привредна грана у Вардарској бановини. У току“
987 године ухвапено је око 800.000 кгр. рибе у вредности од преко 3,290.000— динара. Од овога отпада да је продато рибе из Охридског Језера за 1,352.000 динара, а из разних река за 380.000 дин. За унапређење рибарства постоји рибарски фонд који је са јучерањим даном имао 2,250.009.динара готовине. У овај фонд теку таксе на улов“ љену рибу и приход од Даљана у Струви. У 1987 години приход од такса и од Даљана био је чистих 286.000 динара. На унапређењу рибарства раде четири рибарска референта: у Дојрану, Битољу, Ресну и Охриду. У Охриду постоји хидро-биолошка ставица која је прошле године вештачки извела близу 5,000.000 рибица и пустила у Охридско Језеро да даље расту.
На рапионализацији рибарства раде задруге, бановине много појачале и
ап 1 под утицајем едише своје стање које је пре две године било веома мизерно. освећује се нарочита пажња речном рибарству, па је у 1987 години припремљено све да се може вештачки изводити речна пастрмка на реци Радици да би се доцније том пастрмком могле порибљавати и остале планинске реке.
И ПРОПАГАНДА
На територији ове бановине постоје три ниџе пољопривредне школе: у Лесковцу, Тетову и Битољу у којима настава траје две и по године, тј. пола године припремни течајеви и две године стручна настава, У тим школама завршило је лане 96 ученика стручну наставу. Утицај ових школа на околину видно се осећа. Ово важи нарочито га битољску школу. У 1987 години почела је са паставом течајева ново-освована Пољопривреднољомаћичка школа у Прешеву. ен задатак је да пола године поучава женску младеж ручном раду, кућанству и пољопривредним радовима којима се може посветити домаћица, а пола године да се поучавају одрасли пољопривредници у напредније пољопривредне радове. Рад школа допуњују у на-
ПОЈЉОПРИВРЕДНА НАСТАВА
роду срески пољопривредни референти одржавањем свакомесечних предавања и течајева у народу, било у селима било у расадницима, поред тога школе такође одржавају за одрасле пољопри-
вреднике краће течајеве.
а
Пољопривредна настава и пропаганда најважнија су средства за унапређење пољопривреде а
могу се ставити у акцију само онда ако има довољно буџетских средстава. На жалост баш тога
није било.
ЗАДРУГАРСТВО
У Вардарској бановини има преко 600 задруга са разним задатцима. па жалост све не раде зоог тешкова којима су скоро увек саме криве. Може се рећи да од ових задруга стварно ради две тревине. Задругарство је веома мопна подлога за стварање олагостања код народа, нарочито тамо где је ситни посед као што је у Бардарској бановини. Али за успешну акцију потресно је да се развије правилна задругарска свест, за коју треба доста пропаганде, озоиљног рада и времена. Материјална средства за помагање задругарства играју важну улогу, јер се без њих не да ништа урадити. Банска управа располагала је са врло скромним средствима за задругарство а у наредном буџету та су средства још више смањена, па ће се морати апеловати на помоћ Министарства пољопривреде. ОБЕЗБЕЂЕЊЕ УСЕВА И ПЛОДОВА ОД ГРАДА
У 1987 години спроведен је у живот Закон 0 обавезном обезбеђењу усева и плодова од града. Посао тога увођења у живот био је необично тежак јер народ није разумео важност тога увођења, а често ни органи који су ово имали да спроведу нису показивали довољно разумевања, веб шта више саботирали су неки тај посао. Упркос свих многобројних сметња обезбеђење је спроведено и народ је у великој већини удовољио закону. На основу тога је убрано од народа за обезбеђење преко 3,000.000 динара. У тој години било је веома много града тако да штета износи преко 5,000.000 динара. Од ових штета исплаћено је до сада 2,425.000 динара, а осталих исплатиће се кад се изврши убирање 4.000.000 динара које још народ дугује, а које нисмо досада хтели егзекутивно убирати, већ смо оставили када народ у току наредног лета својевољно плати. Да би градом оштећени добили и онај остатак оштете предузети су кораци да се од Министарства пољопривреде добије 2,500.000 дин. из старог градобитног фонда кога је створила предкумановска Србија. Министарство пољопривреде унело је у финансијски закон за годину 1938/59 одредбу о подели тога фонда, по којој би Вардарска бановина у априлу ове голине имала да добије близу 2,500.000 динара.
ИЗЛОЖБЕ ИМ СМОТРЕ
У току 1987 године одржана је пољогривредна изложба у оквиру прославе 25-годишњице осло бођења Јужне Србије. Ова изложба показала је да је пољопривреда за 25 година слободе знатно напредовала у свима правцима, и да је наш народ способан за велике кораке напретка, ако му ме-