Službeni list Vardarske banovine
| | ;
ИУ
ПРУ ПРИИНРУ
урину
|
папу тј поинт ћ па та
-Број 834 584 са ва њи Пи
"не чини, већ да за виноград употреби брдска зем-
ишта која нису за другу културу. У противном равнички виногради који дају увек скоро више вина које је лошије од онога са брдских положаја конкурисали би оним крајевима који немају земљишта за друго него само за винограде, те би такви сиромашни крајеви страдали.
Пропагирају се првокласне стоне сорте у крајевима где се исте могу извозити.
Винарство тешко напредује у Вардарској бановини, јер је народ томе мало вичан, а за неговање доброг вина треба специјално знање и добро уређени подруми, које појединац не може да подигне о своме трошку и уреди тако да вина могу сачувати се у добром стању и у току лета и јесени. За винарство потребни су добри винари које можемо курсевима стручним створити, али да подруме подижемо за то су бановинска средства мала, па чак и задружна средства нису довољна, већ би требало то држава да помогне. Министарство пољопривреде свесно ових тешкоћа винарства у Јужној Србији а знајући да је винарство за Јужну Србију од веома великог значаја, дало је прошле године Винарској задрузи у Власотинцима помоћ од 2290.000 динара а Виноградарској задрузи у Кавадару 500.000 динара за изградњу подрума. Неће се стати на тим помоћима, већ Министарство намерава да у наредних 4—5 година даде обилне помоћи за изградњу задружних подрума у Скопљу, Кавадару и Штипу.
СТОЧАРСТВО
(Ово је слабо развијено, нарочито у погледу саквоће. Увоз крупних племенитих раса дао. је лоше резултате свуда где нема довољно сточне хране, па се показао као добар само у равнипама око Скопља, Тетова, Струмице, на Косову и у Пелагонији. -
Зато је још 1936 године извршена реорганизација говеда и коња за Вардарску бановину према томе колико који крај производи сточне хране, ']. где их је могућа производња доста сточне хране те се заводи племенитије и крупније расе, а где нема довољно и добре сточне хране заводи се домаћа раса.
Код коња и говеда настоји се поправити квалитет не само бољом исхраном него и уклањањем неспособних грла за приплод и остављање само добрих мушких грла за приплод. То се врши тако званим лиценцирањем.
Да би народ имао довољно сточних. мушких приплодних грла налазе се у расадницима приплодни пастуви и бикови а где је потреба и нерастови и живина. Где општине имају могућности да држе приплодна грла бановина им даје иста на
негу, а добрим домаћинима дају такође приплод-
на грла на двогодишње и трогодишње чување и негу, с тиме да после тога рока грла прелазе у својину пољопривредника. У времену опасивања кобила упућују се војни и државни пастуви на припусне станице, којих има око 75 у разним крајевима. Постоји у Приштини сточарска станица и у Овчем Пољу овчарска, које раде на унапређењу сточарства. Приштинска сточарска станица има
службени лист
ет та-лве ЛЕТНЕ ТЕТ ЕЕЊА медаљи тиран ишта зегвииии ЊЕ вв Ма ст ис Ј
2
Страна 15
лиле
специјални задатак гајења црвеног метохијског говечета које се пропагира свуда на десној обали Вардара, Косову и Метохији, јер се то говече показало као врло скромно на храни и врло издашно на млеку а отпорно против болести. Државна ергела у Душановцу код Скопља помаже такође ширење ове расе. Иста ергела има дужност ширења брдског типа коња и арапског, у чему је издашно помажу све пољопривредне установе.
За леву обалу Вардара одређена је домаћа сива буша, на чијем гајењу раде пољопривредне установе у тим крајевима. Већ у прошлој години показало се у пољопривредној школи у Битољу да је и то домаће сиво говече веома млечно ако му се посвети мало већа пажња у исхрани и нези. Пошто још увек нема довољно пастува и бикова у народу .то ће се морати потражити већа средства од Министарства пољопривреде за набавку приплодних грла са стране, нарочито пастува јер бановинска „буџетска средства не достижу, а ни сточарски фонд бановине не може ту потребу задовољити, пошто годишње има приход од око 250.000 динара.
Свињарство у Вардарској бановини развија се нормалним темпом и иде упоредо са развојем житарица, првенствено кукуруза. Шумадијска раса монголица показала се као најооља свиња за ове крајеве, па се гајење у том правцу и пропагира.
Овчарство је најглавнија сточарска привреда Јужне Србије. Овце овога краја немају фину вуну каква се тражи за текстилну индустрију, па наша држава троши око 100.000.000 динара за увоз фине вуне. Предузете су мере да се народ увери да је потребно за приплод одабирати најбоља како мушка тако и женска грла, као и да треба према приликама и потреби одредити да ли ће се то одабирање вршити у циљу добивања добре вуне или у циљу добијања млечнијих грла или да се добије крупнија овца ради веће количине меса. засада најактуелније је да се пропагира селекција оваца у циљу добијања боље вуне, а и да се поправе друге особине оваца уколико не иде на штету те вуне. Тај задатак поверен је првенствено овчарској станици на Овчем Пољу, која је почела рад пре годину и по дана, и која по досадашњем раду обећава добре успехе. За развој овчарства веома је важно питање летњих и зимских испаша. Летње испаше су у рукама Министарства шума ми рудника које и наплаћује закупнину за испаше у годишњем износу око 1,500.000 динара а за унапређење овчарства није дало ништа. Прошле године Министарство шума и рудника обећало је да ће уредити појила и бачила на суватима. Сувата има у изобиљу па стока не трпи лети од глади. Много теже је питање зимске исхране јер немамо довољно зимских испаша, пошто су поделом турске империје 5/6 зимске испаше припале Грчкој, а једна шестина нама. Та једна шестина дошла је под удар аграрне реформе и дељењем насељеницима много је оштећена тако, да су многе зимске испаше потпуно преоране.
Питање зимске испаше стоке уопште и слецијално оваца, говеда и коња — разуме се и коза и бивола, може се у Вардарској бановини са успе-