Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

312 ^•===*ЙІУПЧДГ делааида: кЪГоспоѢи Фонрозе : дасамЪ коиомЪ среѢомЪ пре сазнала ко з онЪ, ви би пре утѣшени били! по первомЪ устремителномЪ движенію естества кЪ сладкой родителской любови, млади фонрозе-опетЪ падне у дубоко замишлѣнїе и меланхолію. Айдемо! рече МаркезЪ: айдемо сви одпочинути у колнби! и заборавимо сву шугу кою намЬ з овай -безумни приузроковао младиѣь. Я есамЪ безуманЬ! одговори млади Фонрозе: кЪ родителю своме кои га за руку воѣаше, заіцо безЪ крайнѣга изумлѣнія неби я могао любовЪ и милошѣю родителя мои тако увредити, и свеіценѣйше синовске дужности заборавиши. Али сте ви сами, и немислеѣи о томЪ, ово мое безуміе причинили. И я самЪ сирома за то жестоко наказанЪ: я любимЪ безЪ сваке надежде найлепшу и найдобродѣтелнїю на свету! ви иоіце нитсіпе видли ниши доста познали ову чудну жену! ово з сама честностЪ! само чувстЕителство ! сама свеіценна добродѢтелЪ подЪ видомЪ жсне! я ню любимЪ до Ідолослуженїя! я еданЪ данЪ живити немогу ако з невидимъ ! я знамЪ! да она моя бшпи неможе! ели ти она вовѣрила, запита отаііЬ! тайну рожденія и фамилїе свое ? я всѣь доста знамЪ, отвеіца синЪ: за увѣрити васЪ да з нѢйзина фамилія подобна нашой. Она се з одрекла велике славе и богатства, и закопала а себе живу у ову пустиню. А знашли заіцо ? знамЪ! родителю мой! али ово а една тайна кою сама она ако оѣе може вамЪ открити, а я