Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

313я немогу. Ели онаудата? —- она ѳ удовица! али нѣйзино срце нїе чрезЪ то нимало слободніе. НѢцзшш су окови чрезЪ то иоше ячи и нерѣшиміи. Кѣери моя! рече МаркезЪ кЪ Аделааиди, кадЪ уѣю у колибу: ви видите да сте ви свима коисе Фонрозе зову закренули мозкомЪ! чрез? вичайна страстЪ овога младога човека неможе бити извинѣна и оправдана, разве еднимЪ дивнимЪ и чудеснимЪ предмѢтомЪ како іцо сте ви! велика желя супруге мое состояла се а у тому да васЪ мѳже инаши за другарицу и пріятелицу. Ово едино дете наше неѣе да живи ако васЪ иеузможе имати за супругу свою. Я нимало манѣ нежелимЪ васЬ имати за мою предрагу кѢерЪ. Ви садЪ видите коликоѣете несреѣни учинити, и пре времена у гробЪ свести ако намЪ ово одречете! ахЪГосподине мой! одговори Аделааида: ви сЪ вашомЪ добротомЪ сокрушавате срце мое! али послушайте ме найпре, и судите сами! тада у присутствію старца и ста* рице домаѣина разкаже све свое вишеназ» начено плачевно приключеніе. Приложи кЪ тому и име фамилїе свое, коя Господину Фонрозе добро позната бяше. Сврши повѢстЪ сву узимаюѣи све ни за судїе, можелисе она одреѣи Орестана свога. При овимЪ речма разореніе се проспе по лицамЪ свію слишателя. Млади фонрозе уклонисе у еданЪ угалЪ колибе за -дати слободно теченіе сузамЪ и риданїю кои хоѢаше да га задави: отацЪ нѢговЪ и старацЪ домаѢинЪ притеку му. на помоѣь. Го-