Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

му сина прождере, еданѣ едини подпорЪ й обрану старости нѣгове. СавЪ народЪ любляше младога Принца као душу свою: свакЪ би за нѣга животѣ свой дао: хиляда вооружени десница полети нѣму на помочь. Али би сви касно дошли, понеже Лавѣ са свимЪ побешнѣнѣ учини на нѣга таковѣ скокѣ дага до конца сатре и растргне: но о Божіе помоѣи и милости! храбри Лаузусѣ такога до чека сѣ Анчаремѣ своимѣ да га у средѣ срца погоди-и прободе. Рикне Лавѣ, тресне о землю, и на своя запенВна уста изблюе сѣ црномѣ крвлю ярость и диханіе свое, . . Всеобіци страхѣ и трепетѣ пременнсе на удивлѣнїє и превелику радостѣ. Савѣ се Амфиѳеатцерѣ затресе одѣ прерадостногѣ плѣсканя и вослицанія. Да живи Лаузусѣ ! да живи Принцѣ наніѣ! да живи дика и слава Аузонїе непобѣдими побѣдитель ! ова восклицанія пробу де Лудію: подигну з: она отвори очи свое, и упази Лаузуса на колени предѣ ногами оца свога. Онѣ држаше у едной руци крвави Анчарѣ а у другой • своега предрагога и вѣрнѳга Фанора. Я самѣ; рече онѣ кѣ Мезенцїю: я самѣ свему кривѣ! кривица Фанорова моя з! я морамѣ наказанѣ бити! да онѣ мене